Вријеме бахатих возача

Милијана Латиновић

Честе полицијске контроле, високе казне, а ни све више радара и пресретача на путевима у Републици Српској нису опаметили несавјесне возаче, који не пуштају папучицу гаса ни када возе поред школе.

 

На десетине живота протеклих година угашено је искључиво зато што појединци мисле да све могу када попију коју чашицу више па додају гас. А из године у годину брза вожња је узрок чак половине саобраћајних несрећа са смртним исходом.

Да појединци не маре ни за прописе ни за казне потврђује податак да су стационарни радари у највећем граду Српске за непуна два мјесеца уловили више од 40.400 бахатих возача.  Да зло буде веће, четвртина их је ухваћена у близини једне основне школе.

Да ли они који јурцају улицама иједног секунда помисле на дјецу која су тек стасала да понесу ђачку торбу на раменима? Тешко, јер би онда бар два пута размислили прије него пројуре 130 километара на сат на дионицама на којима је ограничење брзине 50 километара на сат.

Када се на све то додају путеви који су поприлично оронули, кривине које надлежни годинама “пеглају”, али никако да посао приведу крају, црне тачке на којима се до сада угасило на десетине живота, црна статистика на путевима не чуди.

Тек када се друмом проломи јаук породица које су у саобраћајним несрећама изгубиле најмилије, надлежни се хватају за главу, пишу стратегије и пројекте и пребројавају критична мјеста. Најављују милионске пројекте за санацију црних тачака и углавном све остаје на томе. Празна прича до неке наредне несреће, а црни низ је све дужи. 

То што је инфраструктура таква каква јесте не може бити оправдање никоме ко сједа за волан. Сви они који се налазе за воланом, без обзира на то да ли возе најсавременијим аутопутем или неким сеоским друмом, морају бити свјесни колику одговорност носе онога тренутка када додају гас. У њиховим рукама тада је не само њихов, већ и животи њихових сапутника и других учесника у саобраћају.

Почесто само секунд непажње води до трагедије која оставља трајне посљедице и на оне који пуком срећом преживе несрећу.

Иако су казне за прекршаје у саобраћају прије неколико година пооштрене, а полиција све чешће спроводи контроле, очигледно то није довољно.

И колике год да буду казне, сигурно је да се ситуација неће промијенити све док појединац сам не схвати да јурцајући улицом и возећи у пијаном стању ризикује и свој и туђе животе. +++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана