Вратите се роде

Милијана Латиновић

Плач беба у породилиштима све се рјеђе чује, све мање колијевки се годишње заљуља у РС, што потврђује све лошија демографска слика.

Демографи упозоравају да ни "беби бум" који је забиљежен протеклих мјесеци у појединим локалним заједницама не може спасити ситуацију, из године у годину све нас је мање.

С негативним природним прираштајем бори се већина општина и градова у којима је број умрлих много већи од броја рођених. Свакодневно слушамо причу о томе како се млади све рјеђе одлучују на заснивање породице, прибјегавају заједничком животу, а потомство остављају за касније - за неке боље дане тјешећи се да има времена. А ти бољи дани, у неким случајевима, никада да дођу.

Чекамо сигуран посао, солидну плату, стан, али вријеме не чека нас. Жене постају мајке тек у тридесетим годинама. На прсте се могу избројати парови који одлуче да имају троје, четворо или више дјеце. Умјесто да дјечији смијех испуњава учионице, школе се затварају. Осим масовне кукњаве о томе како нас је све мање, како дјеца треба да се рађају, јер на младима свијет остаје, готово нико ништа конкретно не ради.

Питамо се ко је крив за пад наталитета, за то што нестају цијели градови? И док кривце углавном тражимо на разним округлим столовима, одговорност носимо сви појединачно, али и локалне заједнице, које не подстичу довољно наталитет.

Стимулативним мјерама за повећање наталитета у Српској највише се боре мале општине, мале по површини и броју становника, али знатно веће по својим поступцима у односу на градове са неколико хиљада становника.

На питање о накнадама за новорођенчад, у градовима дипломатски одговарају да с циљем подстицања наталитета дарују прворођену бебу сваке године и учествују у помоћи приликом вантјелесне оплодње. Ипак, ако је судити према статистикама и подацима из матичних књига, роде још нису заборавиле Бањалуку, која још има позитиван природни прираштај. Међутим, не треба заборавити да ће само ефикасним мјерама као што су накнаде за новорођенчад, већи износи дјечијег и материнског додатка, те разним олакшицама за породице са четворо и више дјеце, статистика кренути у позитивном смјеру.

До тада, остаје нам нада да ћемо једног дана моћи да кажемо "да много дјеце нашом земљом хода, што на мајку личе ил' на оца свога, макар свако треће донијела нам рода".+++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана