Враћање дуга

Наиме први пут сагласност на приједлог за предсједавајућег Савјета министара, што је мјесто које по ротацији припада представницима српског народа, Комшић условљава усвајањем годишњег плана за НАТО. Никада до сада се није десило да било која структура која је добила подршку на изборима за неке ствари, када је ријеч о именовањима за која је унапријед јасно коме припадају, врши условљавања и то без икаквог ваљаног оправдања.

О томе како ће се представници Републике Српске изјаснити када је ријеч о НАТО путу ове земље јасне смјернице је дала Народна скупштина Републике Српске која је све представнике Српске обавезала да не подрже никаква сврставања у било који савез. Јасно је речено да је једино неутралност исправан пут и да за ову земљу и њене народе није никако добро да се сврставају.

Комшићево условљавање иде чак до тога да је спреман да прихвати да актуелни сазив сачека нове изборе и да ова земља тавори у техничком мандату без снаге да направи било какав искорак. Зарад чега тако искључиво наступа Комшић није сасвим јасно када се има у виду чињеница да су странке које чине актуелни сазив Савјета министара избациле његове министре из власти и да странка на чијем је челу није подржавала оно што је радила извршна власт на нивоу БиХ.

Када се све то има у виду нису безразложне тврдње неких познавалаца прилика у овој земљи да Комшић оваквим условљавањима враћа дуг бошњачком гласачком тијелу, у првом реду оном наклоњеном СДА, чијим гласовима је и изабран на позицију на којој се налази.

Буде ли се и даље Комшић инатио и уцјењивао, сасвим је извјесно да никакав кандидатски статус који је обећан за ову земљу неће бити испуњен, реформски процеси ће остати заковани, а било какав напредак биће само шарена лажа за наивне.

Они који од деведесетих година прошлог вијека до сада нису схватили да било каква условљавања и искључивост у овој земљи не могу проћи нису ништа научили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.