Вожња у погрешном смјеру

Ведрана Кулага Симић

Начин на који многи користе возила у институцијама БиХ је годинама под великим знаком питања.

На вртоглаве коначне рачуне за возикање по граду, од града у којем раде до мјеста у којем станују, неријетко и до викендице или мора годинама упозоравају, прије свега ревизори или и бројни из невладиног сектора, али узалуд.

Збирни ревизорски извјештај о извршењу буџета из претходне године "избаци" вишемилионски износ за употребу возила и све што ти потези даље повлаче са собом. Од регистрације до осигурања, оправданих и оних сумњивих сервиса и поправки, прања и паркинга. Све то на један јединствени рачун - пореских обвезника у овој земљи. Оних који све теже подносе растуће апетите на том нивоу власти. Али и на другима.

Ревизорски извјештаји су поново показали да на бројним адресама у Сарајеву, Мостару и Бањалуци нема слуха за оно што је пријеко потребно и на шта многи позивају. Штедња је годинама у другом, ако не и у трећем, плану код појединаца.

Један у низу доказа који то поткрепљују је и чињеница да је и лани дато скоро 200.000 марака за превоз таксијем и то поред милиона и милиона који се дају за возила и превоз радницима до посла и са посла.

Можда се чини у мору тих милиона да то и није неки велики износ, али за ову земљу је и те како велики, ако се сагледају све економске и социјалне прилике које у њој владају.

Подједнако је лоше и то што се та слика понавља из године у годину, иако сваке године када ревизија објави тај податак поред износа јасно стоји - недостају инструкције о признавању ових расхода.

Може се поставити неколико питања. Да ли можда надлежни имају проблема са читањем? Да ли се само претварају да су и глуви и слијепи на усмене и писмене препоруке? Докле ће све то да траје?

Свака потрошена марка мора да буде оправдана и то не само на рачунима који долазе из институција на нивоу БиХ већ и од осталих нивоа власти. Грешке могу да се "поткраду", али ако се оне понављају годинама заредом, такво понашање има друге називе. Једно би могло да буде безобразлук.

Најлакше је сјести у такси, рећи дестинацију, стићи, платити, али из буџета. Не из властитог џепа. Такве и сличне вожње могу ову земљу, која мучи муку на многим фронтовима, само одвести на ивицу провалије. Остало ће доћи само по себи.*

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана