Возила за музеј

О каквим возилима је ријеч најбоље говори податак да војници, поред свих проблема са којима су сусрећу,  свакодневно страхују за свој живот али и живот осталих учесника у саобраћају. Ријетка су путовања од касарне до касарне, а да на војним возилима не откажу кочнице и остали дијелови.

Због тога у Оружаним снагама влада и велика помама за аутомеханичарима, који од јутра до мрака отклањању кварове на војним возилима. Џаба се труде, јер већ сутрадан морају поново да засучу рукаве јер је кршеве немогуће поправити.

Истовремено, ово министарство на располагању годишње има скоро 300 милиона марака, али новац не иде тамо гдје  треба, односно у обнову возног парка и јачања безбједности војника.

Чак је и непознато колико су уопште која је горња граница старости војних возила. Највећи број специјализованих моторних возила Оружаних снага је чак из линије произвођача ФАП-а и ТАМ-а који су прије више од двије и по деценије престали да производе. То за собом вуче и додатне невоље јер је поједине дијелове за возила немогуће набавити јер их једноставно нема на тржишту.

Рјешавање свих тих проблема је посљедње у реду, јер у БиХ предност над свим има растрошност и ненамјенско трошење новца грађана.

О рјешавању проблема возила води се баш онолико рачуна колико и о свим, превасходно економским питањима, у БиХ. Значи нимало.

Зато ће нам и даље бити само горе. На путевима ће војници  али и остали учесници у саобраћају страховати за своју безбједност. Нико то питање неће потегнути и ставити на дневни ред. Можда ће се и повести нека полемика када се деси нека несрећа. Али све ће убрзо пасти у заборав.

Возила се обнављају само подобним и челницима, а за обичне раднике, који раде за сићу од плате, никога није брига. Јер да јесте, војна возила одавно би завршила у музејима и била изложена као експонати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.