Возачи, стоп!

Пандемија је стала, одлазак је настављен. Први у реду су професионални возачи, који су и те како тражено занимање, како у европским земљама, тако и у САД.

Неизоставан дио њиховог посла је чекање на граничним прелазима, у великим гужвама које некада трају и данима, али не чекају ни сатима за нови посао, који је несумњиво боље плаћен, у односу на оне који овај хљеб са “седам кора” зарађују у нашој земљи.

У питању је сложена професија, јер су одвојени од куће, породице, па им камион и кабина с временом постају соба и купатило. Међутим, подаци су непогрешиви, све мање возача жели да вози у Српској.

Разлог, кристално јасан, дупло, чак у неким условима и троструко бољи услови, за исто или мање посла. Ц категорију, коју заврше возачи код нас, још нису ни преузели, а већ су ставили “параф” у некој од европских земаља.

Потврђују то и у ауто-школама, гдје је у протекле три године владало огромно интересовање  за Ц, ЦЕ и Д професионалне категорије, а најчешће су то у питању људи између 40 и 50 година. Пракса је показала да на самом почетку иду сами, али када се адаптирају на средину, са собом повлаче и породицу.

То нам све говори да је повећање плате неминовно, иако, руку на срце, ако поредимо плате професионалних возача у Српској са другим браншама, гдје је просјек 1.500 марака, није ни лоше, или су плате осталих мизерне.

Ипак, овај стресан, на моменте и опасан посао, гдје возачи морају бити концентрисати у сваком тренутку, мора бити боље плаћен.

На тај начин стопирали бисмо одлазак шофера, али и одлазак цијелих породица. У свему овоме профитирају земље гдје је пуно бољи стандард, као на примјер Словенија, Аустрија, Велика Британија или Њемачка, а губи Српска.

Губимо људе, који више немају времена да чекају, јер себи и својој породици желе да обезбиједе сигурну егзистенцију, која је, с обзиром на сва поскупљења, све више под знаком питања и са том платом.

Поставља се само логично питање ко ће возити камионе код нас, јер постоји потреба за транспортом робе и хране, али и аутобусе, који су све празнији.

Нада посљедња умире, а да не бисмо живјели у времену одлазака, за повратак је потребна подршка надлежних и то хитна.

У супротном, и она једина рампа која заустави понеког возача биће подигнута, па би нам, између осталог, и ђачке аутобусе могли да возе странци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.