Возачи "нагазили" према Европи

Готово сваки превозник на овом подручју по одласку возача принуђен је да свој камион паркира у двориште на дужи временски период, па и застално, јер не може наћи професионалног возача.

Како би избјегли овакав сценарио, многи превозници се одлучују да крену "пут иностранства" за својим радницима, јер су и њихове зараде овдје мизерне у односу на ЕУ. Све то потврђује и суморна статистика која каже да је БиХ само у прошлој години остала без 2.161 возача, а ту радну снагу је добила Словенија, те да је угашено стотину фирми које су се бавиле превозом путника или робе.

Међутим, о тачном броју професионалних возача који су напустили земљу може се само нагађати, јер многи од њих нису ни били на евиденцији агенција за посредовање при запошљавању или на листама завода. Отишли су махом захваљујући родбини и пријатељима који живе у иностранству и који су им пронашли посао.

То и не чуди, јер домаће возаче овдје нису могле задржати ниске плате, рад свих 30 дана у мјесецу, некад и до 18 часова дневно. Одласке најављују и њихови бивши послодавци, који кажу да су притиснути разним наметима, док нелегални превоз путника цвјета. Због свега тога овдје не виде будућност, те срећу на точковима желе да протраже у Словенији или Њемачкој.

Наруку им не иде ни примјена новог Закона о безбједности саобраћаја у БиХ, који не дозвољава полагање категорије за категоријом него уводи паузу у распону од двије године. Осим времена, то изискује и више новца, а управо је беспарица главни разлог због којег се многи одлучују да притисну гас према Европи.

Уколико већ није касно, надлежни би требало коначно да се запитају коме ће за коју годину повјерити транспорт робе и путника. Питам се да ли ће осјећати бар дио одговорности због тога што ће, ако се настави овакав одлив професионалаца, камиони и аутобуси зјапити празни јер неће имати ко да их вози.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.