Војска и референдум

Напротив, из докумената до којих смо дошли види се да је генерал Драган Вуковић наредио достављање информације не само о томе шта је предузето против поручника Ненада Павића, којег је ТВ камера забиљежила на гласачком мјесту, него и о томе да ли је идентификован други припадник Оружаних снага који је на том снимку.

Наређујући то, Вуковић се позива на наређење Заједничког штаба, које је, је ли, издао начелник тог штаба Анто Јелеч, чему се, очигледно, нико од високопозиционираних официра из РС није успротивио, што је, на првом мјесту, била дужност генерала Мирка Тепшића, замјеника начелника Заједничког штаба.

Изговор да је командант бригаде аутономан у доношењу одлуке о покретању дисциплинског поступка у вези са референдумом је блијед, јер он то никад не би учинио да нису постојале одлука и инструкција Заједничког штаба о томе.

Сад ту више није важно ни да ли је тај командант бригаде у законима о одбрани и о служби у Оружаним снагама те у Правилнику о војној дисциплини заиста имао основа за покретање дисциплинског поступка против поручника Павића.

Важна је чињеница да српски кадрови ништа нису предузели да то спријече, као и она да Јеринић јавно говори једно, док га стварност потпуно демантује.

Они се чак нису успротивили ни недосљедностима у овом случају, неконзистентношћу каква Оружаним снагама никад није била својствена, а ради се о једноставном постављању питања шта ће бити са онима који приликом гласања нису снимљени, кад је већ очигледно да ће бити кажњени само они које је камера случајно ухватила?

Коме, дакле, уопште треба војска која ради на такав начин? И каква је то држава која има такву војску, армију, такве оружане снаге, чији ће командни кадар казнити своје припаднике јер су случајно снимљени док гласају на референдуму? И то на референдуму за чије гласање не постоји никаква наредба о забрани и при чему војници не крше ниједан постојећи закон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.