Војнички поздрав

Ведрана Кулага Симић

Служити војсци и држави некада је била неописива част. Са уздигнутом главом и пуним срцем војници су поносно, углас као један, понављају ријечи из заклетве, знајући ко и шта на тај начин постају.

БиХ је оставила иза тешко вријеме које не смије никада да се понови, а упловила у неко ново у којем се промијенило доста тога, укључујући и војску.

Оружане снаге БиХ од самих почетака муку муче са бројним проблемима и критикама које готово свакодневно стижу на њихову адресу. Многе су, нажалост, потпуно оправдане јер је постојеће стање тешко одрживо.

Разлог за то, између осталог, лежи у њиховој бројности. БиХ, оваква каква јесте, све и да треба, не може да издржи оволике Оружане снаге јер за то треба новца.

Иако је Министарство одбране БиХ апсолутни рекордер када је ријеч о потрошњи новца из заједнички касе, чији годишњи цех премашује 250 милиона марака, то се не види на терену.

Све анализе и обиласци надлежних показали су да је стање у касарнама далеко од онога што војска заслужује. Показали су да војници и остала војна лица махом покушавају да у животу одрже оно што им је у насљедству остало из бивше државе. Зуб времена, међутим, све више има маха.

Већина војних објеката је дотрајала, прокишњава, на многим мјестима нема хигијенских услова за рад и боравак, у зимским данима нема ни гријања, па не чуди што војници скидају униформу.

Не улазећи у разлоге због чега је први, други, трећи или било који други садашњи војник одлучио да уђе у војне редове и да постане дио Оружаних снага БиХ, јасно је да нико од њих не заслужује да ради у таквом амбијенту.

И када се сабере и одузме не треба да чуди да је све дужи ред оних који добровољно враћају униформу и чизме, у нади да ће пронаћи бољи и плаћенији посао.

Посљедњи подаци показују да сваке године све више војника и осталих војних лица "диже" сидро, посебно оних који имају хрватски пасош, а све више их у стопу прате колеге из реда српског и бошњачког народа.

Оружане снаге веома често обављају одличан посао на терену и у служби су свих грађана ове земље у бројним непогодама, али је одавно прошло вријеме да се види колико нам војника треба у строју и колико новца треба ова земља да обезбиједи за достојанствен живот и рад једног војника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана