Војници и глад
Шта нам војска и сви они који су под окриљем Оружаних снага једу, нико данас са сигурношћу не може рећи. У лепези притужби на третман у Оружаним снагама БиХ нашле су се и оне да војска не добија пасуљ, рижу, шећер, јестиво уље, концентрат за супу, а о месним производима да и не говоримо. Aлармантни подаци да је војска прошле године добила тек половину захтијеваних прехрамбених артикала не значе ништа друго до да неко од Оружаних снага БиХ жели да створи војску испосника, који би ваљда требало да живе од ваздуха. Aко на војничком менију нема пасуља и риже, заиста је готово немогуће и са најбујнијом кулинарском маштом саставити јеловник који би био колико-толико прикладан за обичног војника који је у највећем успону радне и физичке снаге.
Како војска у БиХ према овим подацима нема шта да једе, онда јој ваљда по бх. логици не треба ни детерџент за суђе ни за прање, те се стога и у тим ставкама дебело штедјело.
Имајући у виду чињеницу да се трећина буџета БиХ троши на Министарство одбране и Оружане снаге БиХ, те да се тим финансијским издвајањима не може купити чак ни пасуљ, рижа и детерџент, онда је заиста беспредметно говорити о томе какву нам опрему, одјећу, обућу и наоружање имају војници.
Очигледно је да је у овој непоштеној расподјели новца из препуног тањира Министарства одбране и Оружаних снага БиХ однесено и месо и пасуљ и све што је у њему колико-толико било јестиво, и да обичном војнику није остало ништа сем празног неопраног суђа. Сасвим је јасно да ће се због ових чињеница све надлежне институције, а Предсједништво БиХ у првом реду, морати дебело позабавити стварним могућностима бројности војске и суочити се с чињеницом да БиХ није у стању да издржава 10.000 војника, колико је својевремено прописала. Сасвим је извјесно да се нешто мора предузети како би они који буду службовали у војсци били нахрањени, одјевени, опремљени и обучени не само по NATO стандардима, него макар по оним људским.
Чињеница да данас војска БиХ, која претендује да приступи NATO-у, више нема на менију ни обични војнички пасуљ, није ништа друго до позив за све оне који одлучују у БиХ о војницима и војсци да без ораха у џепу сумирају чињенице, јер логично је да војска која нема ни за обичан пасуљ не треба ни да постоји. Ваљда послије сагледавања тих чињеница неће, по узору на Марију Aнтоанету, војсци поручити да, ако немају хљеба, нека једу колаче.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
