Војна имовина

Том одлуком прекршене су одредбе Устава РС које кажу да је територија Српске јединствена, недјељива и неотуђива, као и одлука високог представника у БиХ којом је забрањено располагање имовином док не буде донесен закон о томе и потписан споразум Савјета министара и ентитетских влада о њеној расподјели.

Кад закон буде донесен, у њему би требало да стоји да имовина која се налази на територији РС припада Српској, а да имовина на територији ФБиХ припада том ентитету. Без тог закона нема ни регулисања књижења имовине.

Пошто одлука Уставног суда нема на чему да се темељи, то значи да дио територије Српске треба да тим правним преседаном буде незаконито и противуставно, најпрљавијом отимачином, пренесен у власништво БиХ.

Дакле, још једном се у најтежем облику потврдио значај захтјева из Српске за одласком тројице страних судија из Уставног суда који, са двојицом бошњачких судија, увијек доносе одлуке у корист само једног народа, надгласавајући преосталу четворицу судија као представнике српског и хрватског народа.

Нажалост, оваква одлука није нимало изненађујућа јер је Уставни суд раније одлучио и да је 9. јануар као Дан РС неуставан, иако за то нема надлежност и иако нигдје у свијету ниједан суд не доноси одлуке о јавним празницима. Исто као што је доносио и одлуке о референдуму у РС поводом тог дана, те о 1. марту и 25. новембру као данима независности и државности БиХ и за које је, опет невјероватно, донио одлуке да су уставни.

Таквим одлукама те правосудне институције БиХ само се продубио постојећи јаз међу ентитетима и народима, те додатно удаљила Српска од БиХ.

Печат на подјелу био би стављен ако би по истој матрици била донесена и одлука да преостале 23 локације војне имовине у РС буду уписане као власништво БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.