Војна имовина
Министар одбране БиХ Зекеријах Осмић, најављујући кршење Устава БиХ тако што ће самовољно књижити перспективну војну имовину као државно власништво, иако о томе не постоји никакав закон, потврдио је да, ако је то тачно, има ингеренције веће него краљ, иако је БиХ далеко од краљевине. Наиме, у монархијама право на кршење Устава има само монарх, краљ.
Шта је Осмића на то навело, ко моћан иза тога стоји и шта је циљ, можемо само да нагађамо. Иако је потпуно нејасно како он то мисли да спроведе без икаквог правног основа, наравно да је забринутост легалиста оправдана, јер искуство у БиХ говори да закон јачег често не преза од гажења права и правде.
Питање војне имовине може и треба да буде ријешено искључиво у пакету са осталом државном имовином, о чему постоји договор страначких лидера.
Али до тада, то је у надлежности ентитета и не може се рјешавати без њихове сагласности. За Српску када је ријеч о том питању нису прихватљива половична рјешења, а чињеница је и да, када је ријеч о перспективној војној имовини, РС има више капацитета него ФБиХ.
То што о томе никада није донесен закон, одговорност је такође на страначким лидерима, али углавном шефова СДА и СДП, тако да нису тачне тврдње сарајевске политичке чаршије да рјешавање питања војне имовине кочи Српска.
Могуће је да Осмић том најавом самовољног књижења војне имовине као државног власништва баш жели да оживи те и такве нетачне тврдње, односно да још мало подгрије стару и познату тезу о искључивој кривици РС за све лоше што се дешава у БиХ.
Не треба одбацити ни могућност да Осмићев скандалозни потез представља политички маркетинг и дио предизборне кампање, али ни ону најцрњу опцију - да иза тог његовог гафа стоје они најмоћнији, који би таквим незаконитим рјешењем исходовали свој останак у БиХ. Да је највероватније да је ријеч баш о томе, говори Осмићева јасна тврдња да ће "у наредних десет до 15 дана обавијестити шта је већ укњижио на БиХ". Биће баш занимљиво тада видјети да ли је, а посебно на који је начин, Осмић укњижио нешто од ентитетске војне имовине као државно власништво.
Рјешавање питања расподјеле државне и војне имовине јесте неопходан услов на путу земље ка Европској унији и NATO-у, те услов потребан за затварање OHR-а, али то никако не може да се рјешава мимо договора страначких лидера и без Закона о државној и војној имовини.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
