Вођење рачуна о рачунима

Још је невјероватнији податак да су појединцима признавана и прекорачења лимита настала за вријеме боравка на одмору.

Свему томе "кумовало" је непостојање јасних и јединствених правила која је требало да усвоје они који су заправо и немилице трошили новац грађана БиХ.

Савјет министара тек је лани у марту усвојио Правилник о коришћењу телефона, али примјена тог истог правилника почела је од јануара ове године.

То је, према мишљењу ревизора, и оставило простора за неправилности које је ипак тешко оправдати ако се има у виду то да су лимити за мјесечну потрошњу достизали и до неколико стотина марака, што би требало да буде довољно чак и за оне који се "не скидају са телефона".

Посљедњи подаци о извршењу буџета институција на нивоу БиХ, односно од јануара до краја јуна ове године, показују да је из касе за покривање телефонских трошкова у том периоду узето 3,4 милиона марака, односно за око 600.000 мање у односу на исти период 2014. године.

Уштеда јесте направљена али да ли је она довољна, остаје да се види на крају године када се сведу рачуни за цијелу 2015. годину.

Није паметно доносити преурањене закључке, али када се погледа уназад очигледно је да су вртоглаве цифре новца узимане из џепа народа трошене без икакве контроле.

Ревизорски извјештаји показали су да је за фиксне и мобилне телефоне од 2010. до краја 2014. године потрошено више од 28,4 милиона марака, и да су ту појединци направили многобројне грешке.

Ништа ново, нажалост.

Недостатак одговорности један је од очигледних и кључних проблема и све док неко не буде кажњен за трошење јавног новца мимо правила и закона, овакво расипање биће несметано настављено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.