Вјерске вође у замци политике

Посебно је забрињавајуће то што долазе из уста вјерских поглавара који треба да шире мир, разумијевање и толеранцију која је потребна за живот под овим дијелом небеског свода.

Страдали су у рату и цивили, жене, дјеца. На свим странама. То се не може заборавити, али се мора ићи даље због генерација које стасавају и оних које тек долазе.

Да ли су то на уму имале вјерске вође које су посљедњих дана избациле из себе низ порука, ако се тако могу и назвати, које су само успјеле да поново додају со на рану која још зараста?

Да ли су тога свјесни, ако је било ненамјерно или је све што раде и говоре под пуном свијешћу и одговорношћу?

Свачију вјеру би требало поштовати. А они који стоје на челу вјерских заједница то морају и показати и пренијети свом народу како треба да се ради. Морају да докажу и да нису актери и играчи на дневнополитичкој сцени, ма колико то тешко у овој БиХ било.

Ипак, нажалост, то неријетко није тако. Тако је поглавар Исламске заједнице Хусеин Кавазовић јавно поручио да "влах не смије побиједити у Сребреници" додајући да су избори или крв двије излазне стратегије.

Умјесто да је позвао све народе и све њихове лидере да дају свој максимум да би овој земљи кренуло свима набоље, а не само њима.

Прије њега је бискуп бањалучки Фрањо Комарица Бањалуку упоредио са Блајбургом. Истина, касније је истакао да му није била намјера икога да увриједи.

Такве и сличне поруке не доносе добро никоме, поготово ако долазе од оних који су се опредијелили за ширење вјерских учења.

БиХ је само једна од земаља на Балкану, надалеко познатом као буре барута. То нико ко жели добро њој и свима који су ту одлучили да живе, не смије никада да изгуби из вида.

Зато вјерски лидери треба да учењем привлаче народ уз себе, раде на помирењу и ширењу толеранције, а не да народе хушкају једне на друге. Јер то нам је након година мука најмање потребно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.