Вјера у боље сутра

Православни хришћани увијек су се окупљали око светих храмова, а кроз молитву вијековима траже уточиште од незгода, ратова, али и многих искушења. Ратна збивања и сукоби порушили су многе цркве до темеља, а неке од њих и у више наврата. Први и Други свјетски рат, а затим и Одбрамбено-отаџбински нису штедјели ни богомоље у Херцеговини и долини Неретве. Баш такав случај је у херцеговачком градићу Љубушком, гдје се вјерни народ из тог и околних мјеста сабрао заједно са свештеником Марком Гојачићем како би обновили три пута порушену светињу.

И добро им иде, заврнули су рукаве и кренули од почетка.

Већ су урадили пуно, очишћена је рушевина, гдје су већ сада видљиви темељи храма, урађен је приступни пут, али и Парохијски дом, гдје је некад живио парох са породицом све до 1941. године. 

Уз то, након више од три деценије на темељима порушене цркве претходне недјеље служена је и литургија, што је био историјски дан за свештенство, али и вјерни народ. Посла је пуно, али жеља и бољи статус православног народа водиља је која ће сигурно побиједити, јер ће храм бити задужбина сваког православног вјерника који угради дио себе у ову богомољу.

Сада су, нажалост, нека друга времена, на прсте једне руке може се пребројати православни живаљ у том граду, али потез да се обнови храм и дигне тај крај као феникс из пепела већ се осјети. То је и добар сигнал да је живот могућ и да има наде и на тим просторима, да се можда и неко врати на своју дједовину. Свако село и град сиромашни су и тужни ако се не чује црквено звоно, јер без богомоља пријети им изумирање, те недостаје и вјерско окрепљење које је неопходно у изазовним временима у којим живимо. Ово је једина црква, уз ону у Горњем Храсном код Неума, која припада Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, а да још није обновљена. У Косачином граду данас живи само четворо Срба, али уз донаторе са свих меридијана малобројни повратници имаће прилику да присуствују светој литургији у догледно вријеме.

Оно што је и те како важно јесте податак да дјеца уче православну вјеронауку у школама. Наши повратници у ФБиХ имају тешке услове за живот, најчешће живе од сточарства и пољопривреде,  а свако ново рађање и васкрсење, као оно из страдалничких Пребиловаца, враћа вјеру у боље сутра те да ће се потомци оних који су завршили у јамама вратити тамо одакле су. Новац је вјерни народ већ почео уплаћивати на рачун Црквене општине Љубушки, а уз то јављају се и многи Љубушаци који су прије 40 до 50 година напустили вјековно огњиште. Највећа побједа у овој причи, осим саме обнове храма, су и јединство и саборност које наш народ показује током хуманитарне акције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.