Вјера и нада у боље сутра
Свако ново откључавање било да је у земљи у којој живимо или некој из окружења, људима даје нову наду да се ситуација враћа у нормалу и да нам стижу нека боља времена. Нажалост, то углавном кратко потраје, јер због појединаца који не поштују мјере, бројке са зараженима свако мало почну да дивљају. Па умјесто да тражимо смјештај за љетовање у Грчкој, због великог броја заражених и преминулих, сад не можемо отићи ни на кафу или ручак у оближњи кафић и ресторан.
Ако смо ишта научили о себи самима за ових годину и кусур је то да нам одговорност очигледно није јача страна. Зато не треба да нас чуди што се сваким даном све више затварамо, док се у другим земљама мјере полако ублажавају. Није крив Републички штаб за ванредне ситуације јер је појединцима немогуће доказати колико штете наноси непоштовање епидемилошких мјера. Па зар је толико тешко држати дистанцу, носити маску и не грлити се при сваком сусрету.
Поразно је да они који вирус корона нису осјетили на својој кожи по правилу не вјерују у његово постојање. Тако да на мишљења или оправдања која често можемо чути око нас, а која говоре да је то само мало јача прехлада или измишљена болест, треба увијек узвраћати демантијима на сваком кораку.
Отприлике, свака трећа особа коју видимо на улици, у јавном превозу, на нашем радном мјесту, у кафићу и ресторану сматра да је корона будалаштина и завјера. Да нас хиљаде запослених у Свјетској здравственој организацији организовано лажу, као да не постоји 131 милион обољелих, ни 2,8 милиона преминулих од “ковида” широм свијета.
Наравно, обмањују нас и владе Америке, Француске, Њемачке, Данске, Шведске, Румуније, Словеније, Канаде, Јапана, Буркине Фасо, Новог Зеланда. Сви су они дио колективне завјере. Само што су прошла два термина за првоаприлске шале, а нико да спомене да је сва прича само једна глобална зезанција на коју су сви насјели.
Са скептицима и теоретичарима завјере сигурно се не би сложили медицинари који даноноћно бдију над бројним пацијентима, којима, ако се уопште извуку из канџи ове пошасти, требају мјесеци и мјесеци да се опораве, јер сваки милиметар коже зна да боли.
Још је болније када због ове болести неко изгуби вољено биће, мајку, оца, брата или сестру, а таквих случајева је било јако пуно. Замислимо само обим те завјере.
Умјесто суочавања, многи, потврђују то свакодневне бројке, радије окрећу главу, праве се да не постоји или смишљају утјешна и алтернативна објашњења. Умањују се бројке, пребацује кривицу и измишљају завјере.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
