Високо образовање

Недостатак међународне сарадње, лоша мобилност студената и студијски програми који зависе од гостујућих професора, тек су неке од слабих тачака како на јавним, тако и на приватним факултетима.

Међутим, у Агенцији за акредитацију високошколских установа РС су оптимистични и вјерују да су многи од тих критеријума побољшани, јер су поједини извјештаји рађени прије три године. Очигледно је да је сада потребна детаљна анализа свега што је урађено, а шта није, како бисмо добили објективну слику високог образовања, чије је стање далеко од сјајног. То  потврђује и сама примјена "Болоње".

Прошло је више од десет година од почетка имплементације болоњског процеса, а он је и даље површан, парцијалан и непринципијелан. За потпуни болоњски систем неопходни су бољи услови и едукација наставног кадра, систем предавања, вјежби, тестирања и оцјењивања.

Све то на универзитетима у РС и БиХ се спроводи индивидуално и без тежње за јединственим системом.

Најтеже је студентима, који завршавају студије по различитим принципима, па на тржишту рада не котирају као завршени дипломирани студенти са истим нивоом образовања.

Боља мобилност студената и наставног особља, развијеније стратегије и већа улагања у научноистраживачки рад ставке су које захтијевају пројекте и планове који ће бити реализовани, а не само мртво слово на папиру. Ту је и квалитетна уписна политика, која нам је потребна да бисмо зауставили школовање кадра за биро.

Сваке године, као по аутоматизму, пред сам долазак нових генерација крену жустре расправе о креирању уписне политике и неопходном усклађивању са потребама тржишта рада, и све на тим расправама само и остане.

Не престанемо ли добијати армије бруцоша друштвених факултета и дипломаца који су послодавцима непотребни - ни стари програм, ни "Болоња" нам не помогоше...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.