Високо образовање

Са њом, како је љутито испричала, курс страног језика похађа једна учитељица која на тестовима приликом превода пише "незнам" и "ти бих". Иста та учитељица на сваком кораку истиче да иза Нове године успјешно завршава мастер и да има просјек оцјена 9,7. И то не на приватној, већ гле чуда - на јавној високошколској установи.

Нажалост, та учитељица није једина која са факултетском дипломом не познаје граматику свог језика, али која ће сутра са тим "знањем" без проблема да учи дјецу. Ипак, она је примјер који би требало поменути увијек када крену разговори о квалитету високог образовања као и цијелог образовног система у РС.

Образовање је процес који непрестано траје. Процес који је сложен и захтијева анализу постојећег стања, континуирано улагање, напредовање… И измјене законских оквира. Измјене које су неопходне да би квалитет образовања био на вишем нивоу.

Из тог разлога идуће године требало би да буде донесен и нови закон о високом образовању. Квалитетнија практична настава, ревизија наставних планова, релиценцирање студијских програма, као и прецизна дефиниција и рок за пренос ECTS бодова у идућу годину, само су неке од ставки које треба да се нађу у том новом Закону.

Студенти очекују посебну пажњу баш када је у питању унапређење практичне наставе. Надају се да ће нови закон да створи услове да пракса буде унапређена и да то буде један од критеријума приликом лиценцирања високошколских установа и њиховог вредновања. Да ли је то довољно? Шта је са елементарним знањем и студената, и ученика? Гдје је ту рјешење? Сигурно није са професорима који неријетко прибјегавају наметању методе "учења напамет" која је непозната у било којој развијеној земљи.

Циљ те праксе је двострук: прикривање незнања кроз елиминисање могућности размјене мишљења, дебате, али и убијање критичког размишљања студената. И све док такав систем у образовном систему не буде елиминисан, имаћемо учитељице које "незнају" да не знају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.