Вишегодишње арчење

Видљиво је то из дана у дан, из године у годину, а опет се ћути и ништа не предузима да се то спријечи, него се и даље иде истим путем пропасти.

Такво стање влада годинама, расте унутрашњи и спољни дуг, број институција се повећава, постојеће траже нове објекте за смјештај, нове аутомобиле...

Трошкови администрације свакодневно се повећавају, и земљу неминовно воде у безнађе.

Вишегодишњи пројекти који се финансирају из буџета и од страних донација, а које су предложиле институције БиХ и који су увршћени у овогодишњи буџет, показали су да ова земља не жели да иде путем развоја, већ само комфора оних који је воде.

У свакој нормалној земљи капитални пројекти имају  циљ побољшање свеукупне економске ситуације, прогрес, конкретне ствари које ће побољшати функционисање институција и саме земље.

У БиХ то није случај. Умјесто економски оправданих инвестиција на листи пројеката, који ће појести милионе марака, су информатизација, дигитализација и опремање државних органа разноразним системима за које ни они који их купују не знају за шта служе.

Смјештај институција БиХ 20 милиона, информатизација правосудних органа 19,93 милиона, дигитализација 36,93 милиона, возни парк 5,64 милиона, изборни информациони систем 3,25 милиона, само су неке од цифара од којих се врти у глави, а које ће испарити из џепова пореских обвезника и становника ове државе.

На питање зашто је то тако, нико неће дати одговор који ће задовољити становника са просјечном платом, човјека који прима пензију мању од 300 марака, четворочлану породицу која не може да приушти ни основне намирнице из потрошачке корпе.

У БиХ не постоји одговорност за рад у јавним институцијама, одговорност за народ, за државу. Не постоји ни саосјећање и солидарност државе са великим дијелом њених становника, а још мање жеља да се стање пропасти заустави и поправи. Постоји само бацање пара у црну рупу звану институције БиХ, из којих никада ништа добро неће израсти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.