Више од игре
Развлашћивање Републике Српске, стварање унитарне БиХ и улазак у НАТО три су ствари које су, математички речено, заједнички садржилац у политичком дјеловању свих бошњачких партија, али и оних које се декларишу као “грађанске”.
Иако се приликом формирања нове власти на нивоу БиХ, и “одласка” СДА из ње вјеровало како ће доћи до заокрета, поготово након обећања представника “осморке” да ће спорне ставке оставити по страни, до тога, нажалост, није дошло. Гдје је СДА стала у “рушењу” Српске, представници “осморке” су само наставили, а бивша министарка Бисера Турковић је добила достојне замјене и лику и дјелу министара одбране и спољних послова Зукана Хелеза и Елмедина Конаковића. Наравно ту је и Денис Бећировић, бошњачки члан Предсједништва БиХ, који својим дјелима показује да неће одступати од политике коју је до сада водио његов претходник Шефик Џаферовић.
Иако је поменути тројац обећао да ће у фокусу нове власти бити економија и тако неопходне инвестиције, поготово оне у електроенергетски сектор, које једино могу извући БиХ из црне рупе, питање одузимање имовине Српској је постала топ-тема, баш као и питање уласка БиХ у НАТО савез.
И док обични људи преживљавају са просјечном платом од 500 - 600 евра, која не може подмирити ни трећину потрошачке корпе, поново се потенцирају спорна политичка питања, која сигурно не могу допринијети бољем животу. Питање уласка у НАТО представљено је важније и од тога колико кошта гориво на пумпама, хљеб и млијеко у продавницама, да ли људи имају посла или сва три оброка.
У то потпаљивање политичких тензија у БиХ укључили су се и западне дипломате, амбасадори, али и високи званичници НАТО савеза, поручујући да им је БиХ у врху приоритета. Те њихове поруке гласиле су: “Ми се нећемо мијешати у унутрашње ствари, ви треба да одлучите сами, али ће на крају БиХ морати ући у овај војни савез”.
Прво питање - у чему је смисао постојања овог војног савеза, поготово након распада Варшавског пакта? Друго, коју они то демократију шире? Треће, ако су већ толико правични и демократични, зашто не поштују одлуку других да можда буду неутрални? На ова питања никада од њих нећемо чути одговоре. И у самој ФБиХ би требало да схвате да се западне земље играју с њима. Уосталом видјело се то у посљедњих неколико мјесеци, када је ОХР, али и Уставни суд БиХ, изашао из досадашње бошњачке матрице понашања, одбијајући апелације на наметнуте изборне одлуке Кристијана Шмита. Једном неко рече: “Онај ко, тражећи срећу, тлачи и повређује друге који такође желе срећу, неће достићи сретно одредиште”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
