Вијек каскања

Александар Стојановић

Многи аналитичари сагласни су да Европска унија нема будућност, а да је “Брегзит” био почетак њеног краја, а ово су у више наврата понављали и неки наши политичари. С друге стране, Свјетска банка је објавила податак да би према досадашњој стопи раста економије БиХ тек за 100 година достигла стандард ЕУ.

Дакле, један савез који је у економском смислу читав вијек испред БиХ, а који чине најмоћније и најорганизованије државе Европе, налази се пред распадом, а ми у БиХ још имамо оне који нас убјеђују о будућности и опстанку цјеловите БиХ. Тако да, прича о немирима и катастрофи у случају договора или евентуалног преуређења БиХ је лицемјерна и лажна.

Ово има посебну тежину, ако знамо да нам о “катастрофалним” посљедицама и немогућности мирног разлаза говоре они који су на миран начин, најузвишенијим демократским постулатом, референдумом, напустили Европску унију, али и онај дио Европе који није успио да убиједи грађане у Великој Британији о штетним посљедицама изласка из ЕУ. Штавише, можемо да видимо да су посљедице по Велику Британију минималне.

Све ово показује да је миран излазак из било којег савеза, уније или конфедерације могућ и реалан. Сем ако неко други не жели да се он деси у крви. То нам говори да  питање БиХ никад није ни било питање за три конститутивна народа, већ искључиво питање интереса великих сила. И потврђује тезу да су управо они највећи кривци за трагичне сукобе.

Овај податак о вијеку каскања за економским стандардом ЕУ оголио је многе политике и на површину избацио лицемјерје и бесмисао оваквог уређења и даљег функционисања БиХ. А не треба се заваравати, па помислити да би нас ЕУ икад прихватила с оваквим стандардом и оволиком количином неријешених питања. Дакле, овдје свако свакога лаже.

Политичари нас убјеђују да смо на европском путу и да је питање, ако не чланства, онда кандидатуре, само питање времена. Европски званичници нас убјеђују да смо им битни, да нас желе у ЕУ и да је наша будућност само са њима. Увијек уз једно велико “али”. И тако док лажемо сами себе и једни друге, ми у БиХ, што би се народски рекло, глођемо кости и живимо од данас до сутра, а људи у ЕУ о нама не знају ништа сем да се овдје десио крвави сукоб деведесетих година.

Свјетска банка је истакла да БиХ има невјероватна природна богатства и велики потенцијал за напредак. Али нису открили топлу воду, знамо то већ 30 година. Проблем је што потенцијал или заврши у џеповима домаћих или страних политичара. А народ разочаран издајом бројних идеја, види само овај податак да је ЕУ економски вијек испред БиХ и једино рјешење види у аутобуској карти у једном правцу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана