Већ виђено
Предајом кандидатских листа неслужбено је почео финиш изборне кампање у Српској, која, јелте, овдје никад и не престаје. Нема више непознаница, али има шокова и невјерице, од ајкула из Хургаде, преко шамара на концерту, до понављања истих реченица као 2018. и 2014. године. Са обје стране.
И то је толико предвидиво и досадно да она ајкула дође, боже ме прости, као неочекивано освјежење.
Очигледно је да владајућа коалиција, која данас изгледа нешто другачије него 2018, у смислу састава партија које је чине, неће много да мијења тактику, с тим да ће редовна национална прича сада бити обогаћена и дозом социјалне, платама и пензијама, кешом на рачунима младих и слично. Већ виђено и провјерено у Србији. Милорад Додик ће на својим леђима морати да повуче не само добар дио екипе из властите партије, него и кандидате других странака с циљем да и они добаце до цензуса не би ли сви заједно некако намакли 42 мандата за нову владу. Отуда ће он бити централна фигура кампање, а други ће да лове своје парче простора.
У средини је службено опозиција, а неслужбено гарнитура са много непознаница. Нешићев ДНС и Селаков СПС, који себе очигледно виде као језичак на ваги без којих неће бити могуће формирати власт. Странка коју данас води Ненад Нешић 2018. освојила је близу 100.000 гласова, али се у међувремену распала на три партије, које би, грубо гледано, требало да подијеле тај капитал. У пракси слути на борбу за голи опстанак за политичкој сцени. Не за трећи пут, него за трећи мандат у НСРС. Селаковим социјалистима је ово први прави тест. Залет је ухваћен на локалним изборима, али за републички цензус ваља подерати више пари опанака него на општинским нивоима.
У остатку опозиције преовладава, што је посебно фрапантно, оптимизам без икаквог покрића. Ако је 2014. године и имало смисла бити оптимиста јер су двије године раније СДС и ПДП на локалним изборима имали озбиљан резултат и ако је 2018, захваљујући, у начелу, неполитичким догађајима са Трга Крајине, постојала шанса за преокрет који овдје није виђен од 2006, остаје нејасно шта је данас темељ славодобитних изјава о крају режима и осталих флоскула.
Највећа подвала у тој причи јесте да су предстојећи избори некакав референдум “ми или они” и то форсирају они који ништа нису учинили да ти избори буду управо избор између два концепта, два погледа на друштво, два система вриједности. То не постоји. Постоје само појединци који су јасно и видљиво другачији. Сами и без веће подршке, презрени и од једних и других у тој назовиреферендумској подјели.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
