Важна је добра калкулација
Ако бисмо којим случајем правили озбиљне пројекције будуће радне снаге у Српској, обавезно би требало да прелистамо бројеве о уписаним бруцошима. Према тим подацима испада да ће нам се у наредних деценију или двије највећи број свјежих студената трансформисати у докторе и информатичаре.
По свему судећи, негативна слика створена због пандемије вируса корона у земљи парадоксално је популаризовала медицину као херојски позив будућности, јер у посљедње вријеме преовладава својеврсни јуриш свршених средњошколаца на медицинске факултете. Ако на то додамо и ону чувену родитељску тиху патњу о дјетету доктору, јер они добро зарађују, не чуде прва мјеста у бруцошкој статистици.
Још мање чуди то што у трци за будуће дипломце предњаче и информатичари, нарочито у свеопштој дигитализацији коју, иако кроз својеврсни успорени снимак, колико-толико прати и западни Балкан. Медијски наслови који глорификују Биткоинку, прву краву са ових простора купљену криптовалутом, само долијевају уље на ватру и додатно потпаљују бруцоше у жељи да оду у информатичаре, јер сви кажу да је и са рачунарима само небо граница. Гледано кроз зараду, наравно.
Међутим, у свеопштој калкулацији која говори шта је им је за дијете боље, а шта лошије, родитељима је промакла тамна страна статистике. Она каже да су управо ти кадрови, не рачунајући грађевинце, као Богом дати за запад, који из године у годину све више одвлачи наш кадар себи.
Не улазећи у оправдања која кажу да тај исти запад даје пуно веће плате докторима и хакерима него што би то био случај да остану у матици, ваљда је логика да сваки родитељ навија за то да му дијете остане и ради тамо гдје је завршило школу. Пошто је статистика неумољива, стварност их у већини случајева демантује па се након сваког разговора преко "Скајпа", изнова покају што нису навијали да им се дијете упише на пољопривреду, шумарство или саобраћај. Или на неки занат, што да не?
И баш овдје долазимо до суштине која каже да се сваке године "прати мода" и на факултете уписују готово стихијски, углавном без промишљања на дуже стазе, консултације са родитељима па што не рећи и истраживања за потребама на тржишту. Потребно је мијењати свијест и пубертетлијама који тек откривају живот утувити у главу да није срамота бити столар или ВКВ мајстор. А да је право "ин", јер подразумијева добра примања, гдје се сваки папир код нотара или адвоката папрено наплати. И онда имамо гужве испред Завода за запошљавање, а касније и на граници. Има овдје мјеста за свакога да ради, само треба на вријеме добро искалкулисати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
