Валентин Инцко
Свима нам је већ одавно познато да високи представници у БиХ воле да се мијешају и тамо гдје им није мјесто, тако да нас ни најновији такав случај није баш много изненадио.
Високи представници, као нико други у БиХ, мисле да смију да се понашају онако како желе, ван свих правних, етичких и политичких норми које би требало да важе у БиХ, па и у свим цивилизованим земљама.
Сви знају да су се "високи" при томе понашали углавном навијачки, у правцу заштите бошњачких интереса и на уштрб Републике Српске и њених грађана.
И то је, између осталог, данас довело до ситуације да Републику Српску у свијету сматрају геноцидном, злочиначком, задртом, ненормалном и ко зна каквом све још. Све захваљујући писању историје од стране високих представника.
Најновији случај, али ништа мање гори од других настојања да се глас Републике Српске ућутка, јесте покушај тренутног високог представника Валентина Инцка да креира, не само јавно мњење у БиХ, већ и у свијету.
Инцко је својим личним притиском на медије у Aустрији, дајући им налоге како да приказују и извјештавају о хапшењу бившег генерала Aрмије РБиХ Јована Дивјака у тој земљи, прешао границу своје надлежности.
Наложио је Инцко новинарима у Aустрији да се све то прикаже као политички мотивисано страдалништво, а не као хапшење ратног злочинца.
Новинарка аустријског "Курира" Ливија Клингл ове притиске је и признала. Потврдила је да су медији у Aустрији, послије Инцкове иницијативе, били "заиста ангажовани у извјештавању да се у 'случају Дивјак' не ради о хапшењу било каквог ратног злочинца, него да се ту ради о другим стварима". Инцко је, наиме, лично звао Клинглову, а вјероватно и друге, те је тако директно извршио утицај на формирање јавног мњења у "случају Дивјак".
Инцко се тако ставио у улогу Дивјаковог адвоката пред јавности, у особу супротну ономе што би требало да буде, а то је протагониста демократије, правде, слободе медија и права новинара на добијање информације. О томе да би и у пракси требало да заступа тезу да су пред правом и правдом сви једнаки, не треба ни говорити.
Најгоре од свега је што за Инцка нема никаквих санкција. Мало је реално очекивати да ће се ико, осим јавности и представника Републике Српске, због овога забринути. Aли јасно се показало ко је на чијој страни.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
