Увоз
"Тешко народу који не тка оно што носи, не сије оно што једе и не гњечи вино које пије", стара је арапска пословица која као да је писана код нас у вријеме данашње.
Да је тако показује то да нам свакодневно пристижу камиони са робом из увоза вриједном милионе и милионе марака - било да је ријеч о воћу, поврћу, месу и месним прерађевинама.
Увози се све и свашта. Увози се много, и превише! И оно што немамо, а понајприје оно што имамо. А управо због овог другог на губитку су сви. Од домаћих пољопривредних произвођача, који све теже могу да живе од свога рада, па до посљедње карике у овом ланцу - потрошача, који су на удару разних производа сумњивог квалитета.
И тако из године у годину. Умјесто домаћих на нашим тањирима завршавају јабуке, шљиве, кромпир, лук, купус и пилетина из увоза.
Прекомјеран увоз је присутан и о њему се прича на сва звона, али му још није одзвонило. Шта је узрок и ко је кривац за то? Гдје је рјешење? Како заштитити домаће произвођаче и тржиште? Како заштитити потрошаче?
Све су то питања која већ годинама вапе за правим одговором. Али, очигледно узалуд. Доказ за то лежи у 177 милиона разлога, пардон, 177 милиона марака, колико је била вриједност воћа, поврћа и меса које је стигло на тржиште из увоза, и то за само шест мјесеци ове године.
Да, да, за само пола године, вриједност увоза је била вишемилионска. Цифра је то од које се свакоме заврти у глави, а највише сигурно домаћим фармерима, сточарима, воћарима и свим другим пољопривредним узгајивачима, чији су производи остали у амбарима, неискоришћени и пропали. Чије су фарме угашене, јер нису имале од чега и због чега да послују.
Крајње је вријеме да надлежни реагују! Јер ако се овако настави, прекомјеран увоз ће уништити цијелу домаћу производњу. А онда ће бити касно да се траже кривци, да се тражи рјешење, а времена ће бити само за пословице, у којима сигурно нећемо бити поучни за то како заштитити домаће тржиште…
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
