Утихнуло школско звоно

Да су учионице све празније и да је дугогодишњи тренд смањења броја уписаних ђака незаустављив потврђује и податак да ће 92 подручне школе у Српској од септембра бити без иједног првачића.

Судбина празних учионица, без насмијаних лица првачића, на јесен ће углавном дијелити подручне школе у мањим општинама, гдје је бијела куга одавно завладала. У тим општинама већ годинама рођени се броје на прсте једне руке, а број умрлих расте свакодневно. Села која гравитирају око тих подручних школа одумиру и огњишта око којих су се некада окупљале десетине чланова породице полако се гасе. Осим огњишта, очигледно је да се полако гасе и школе и да би на многима могли осванути катанци. Није то ништа ново, нажалост, јер звоно за узбуну звони годинама, али као да га нико не чује.

Све очи упрте су у младе, који касно стају на луди камен, а још касније формирају породице. Младићи и дјевојке у тридесетим годинама одавно су топ-тема душебрижних рођака, комшија, познаника, који не презају ни секунд да им упуте чувена питања: “Шта ти чекаш?”, “Када ће свадба?” и “Има ли шта ново?” Ово посљедње углавном се односи на оне који су већ у браку, али још нису добили потомство. Да ли се ико од тих љубопитљивих особа у њиховом окружењу икада запитао зашто чекају на формирање породице?

Тешко да јесте јер да је тако знали би да већина њих чека сигуран посао, плату од које се може живјети и властити кров над главом. Јасно је да је немогуће посложити баш све коцкице и да је сулудо маштати о идеалним условима, али без какве-такве сигурности ријетки се одлучују на једно, а камоли на више дјеце. А без дјеце гасе се породице, школе, одумиру читава села и општине.

То је сурова реалност, за коју смо сви донекле криви. Крајње је вријеме да надлежни засучу рукаве и престану писати стратегије и препричавати статистичке податке, већ да предузму конкретне кораке како би идуће године ситуација у школама била боља. Једнократна помоћ, колика год била, није довољна. Неки добри потези су повучени, али ту не смије бити крај. Наталитет треба подстицати системским рјешењима јер то је једини начин да катанци не освану на школама и да школско звоно не утихне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.