Уставне кривине
Уставни суд БиХ је, по ко зна који пут, успио да распири старе ватре у овој и оваквој земљи која ни након три деценије није успјела да стане на стабилне темеље. А управо је један од криваца за то поменути суд у којем и данас-дан сједе три странца који немају никакве везе са БиХ, а равноправно учествују у њеном рушењу са колегама истомишљеницима.
Из самог назива те правосудне институције произилази да би он требало да суди и ради у складу са Уставом, да чува тај највиши правни акт сваке земље па и БиХ те указује домаћим надлежнима на направљене грешке у корацима, а не да кроји правила игре.
Осим невјероватне ситуације да одређене локалне и међународне струје још не дозвољавају да у Уставном суду БиХ одлучују само домаћи стручњаци тај суд је, како је вријеме пролазило, постајао један од кључних извора кризе без које ова земље, аман, не може никако.
Уставни суд БиХ је годинама на мети критика, првенствено из Српске на чију су адресу испоставили превише више него спорних пресуда, тражећи да исте буду без полемисања и спроведене, под плаштом да долазе од институције која стоји на линији одбране Устава и права конститутивних народа. Али у томе су увелико прешли линије и ухватили се кривина гдје год су стигли.
Република Српска, односно њена Скупштина до сада је у неколико наврата полемисала о саставу и раду Уставног суда са сједиштем у Сарајеву, тврдећи да су тамошње судије, махом из реда бошњачког народа уз помоћ странаца, превршиле сваку мјеру и задале се у кројење нове уставне структуре у БиХ. Оне у којој од Српске, у принципу, не би остало ништа. Укратко и што брже, ако је икако могуће.
Међутим, упркос закључцима републичког парламента ситуација се није до сада поправила за Српску, а руку на срце дио њих је и превише заборављан, ако није послужио само као краткорочна пријетња.
На снази су и нови, усвојени након што су судије, без представника из Српске, промијениле правила рада и омогућиле да убудуће засједају чак када и не буде нико ко се бира у Бањалуци, без обзира да ли били одсутни оправдано, што се до сада узимало у обзир као разлог за одлагање засједања.
Уставни суд је, тим потезом, можда и највише до сада показао право лице и потврдио да има неке друге циљеве који нису у складу са Уставом и да је Српска у праву када тражи да се правила понашања мијењају под хитно.
Рок који су републички представници дали судијама да врате члан 39 који су избрисали из правила рада, а који подразумијева да на сједницама мора да буде неко из Републике Српске, истиче данас у подне. Остало је до њих и до оних који, што је просто за рубрику вјеровали или не, не могу да проведу ни дан, а да се не позову на суверенитет БиХ и то као државе, док истовремено никако да пусте низ воду странце који су окупирали ту исту земљу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
