Успјех у сјени тромог система

Анита Јанковић Речевић
Успјех у сјени тромог система

Бесплатни пренатални тестови, који су обећани прије двије године, од сутра ће коначно бити доступни трудницама из Републике Српске

Ово је велики искорак у домаћем здравственом систему и услуга с којом се не могу похвалити ни развијеније земље. 

За оне који не знају, ријеч је о неинвазивном тестирању којим се из свега неколико милилитара крви труднице, већ у десетој седмици трудноће, анализом утврђује постоје ли код плода неке генетске неправилности. Појава ових тестова направила је праву револуцију у медицини и пренаталној дијагностици јер је за сваког родитеља од пресудне важности сазнање да ће беба бити рођена жива и здрава. Такво сазнање и то на самом почетку трудноће улијева спокој паровима да безбрижно чекају потомство. Управо због те чињенице, у посљедњих пола деценије све већи број трудница у Српској подвргавао се овим анализама којима је једина мана висока цијена. У зависности од пакета, за пренаталне тестове овдашњи парови морали су издвајати од 1.000 до 1.550 КМ. 

Чињеница да ће макар основни пакет, којим се одређује ризик на Даунов, Едвардсов и Патау синдром, од сада бити потпуно бесплатан за све труднице код којих изабрани гинеколог процијени да имају индикације за анализу, од немјерљивог је значаја. Трошак тестирања сносиће Фонд здравства РС који је од фебруара ове године паровима рефундирао 700 КМ на име извршених тестирања у приватним лабораторијама. С тим да то више неће радити јер је за пружање услуге од сутра задужен Универзитетски клинички центар РС. 

Међутим, радост јавности на ову вијест донекле умањује чињеница да се предуго чекало да право прописано законом постане јава.

Наиме, иницијатива да Српска плаћа пренаталне тестове покренута је крајем љета 2022. године од стране тадашње предсједнице РС Жељке Цвијановић и приједлог је одмах уткан у нови Закон о обавезном здравственом осигурању који је на снагу ступио већ крајем септембра те године. 

Стручњацима у Фонду здравства требало је неколико мјесеци да скроје правилник по којем ће се право остваривати, а убрзо након тога је и Влада РС донијела одлуку о начину финансирања.  Процедуре су запеле код избора установе која ће вршити анализе за шта је био задужен УКЦРС. Мјесецима се тапкало у мјесту, односно чекало да комисија које одлучују о жалбама аминују исправност избора лабораторије. Тако је компликована и спора бирократија, као и небројено пута раније, омела срећу обичног грађанина Српске и БиХ, а управо су нерад и спорост система били мотив многима да спакују кофере и оду из земље. Обећано треба бити испуњено, а очекивања људи, који су уједно и гласачи, јесте да то буде хитно или бар приближно томе. Они који одлучују о судбини становништва требало би да засучу рукаве и праксу рјешавања проблема пужевим кораком лансирају у историју. Бирачи то од њих очекују.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана