Условне казне

Маријана Миљић Бјеловук

Починиоци тешких кривичних дјела у БиХ углавном се провлаче са условним казнама, због чега се сигурно већина њих поново враћа шверцу дроге, фалсификовању, те другим нелегалним радњама.

Да је тако показују и подаци Министарства правде, према којима је у БиХ у 2015. години, од укупно 600 осуђених лица њих чак 173 "награђено" условном казном.

Ова казна изречена је шверцерима доге, фалсификаторима, али и једном лицу које је оптужено за кривично дјело навођење на проституцију.

Ови криминалци добили су слободу за нелегалне радње и пружена им је шанса да наставе са својим "занимањима".

Поражавајућа је чињеница, али и апсурд правосуђа, да је лани на казну већу од три године у БиХ осуђено најмање криминалаца, односно њих седам је добило више од три године затвора.

Поред награђивања криминалаца слободом, статистика показује да је и рад судова у застоју, јер су у просјеку у 2015. донијели, ни мање ни више, него једну пресуду дневно.

Због оваквих потеза људи су разочарани у правосуђе у БиХ и све мање вјерују полицији, тужилаштву и судству…

Све то показује да реформа правосуђа у БиХ није и неће дати никакве резултате, јер нема воље, жеље, ни идеје да неко нешто уради исправно, односно нешто што ће омогућити да правосуђе ради онако како треба.

И све док правосуђе буде радило као до сада, криминал у БиХ ће цвјетати, а грађани ће све више стрепити за своју безбједност.

Када би судови изрицали строже казне, које криминалци сигурно заслужују, вјероватно би било мање кривичних дјела, а тиме и мање посла полицији и правосудним институцијама.

Крајње је вријеме да се нешто уради када је ријеч о том питању, јер то грађанима дугује правосуђе.

Због тога коначно треба да престану са праксом неефикасности, губљењем доказа, застарјевањем предмета и награђивањем криминалаца слободом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана