Условљавања произвођача

Ма­ри­на Чигоја

Отворено тржиште и прекомјеран увоз проблеми су са којим се годинама суочавају произвођачи у Српској и БиХ. Конкуренција из много развијенијих земаља, у којима произвођачи добијају значајне подстицаје, пријети да уништи домаће произвођаче који тешко могу да се носе са њима.

Посебан проблем са којим се већ годинама суочавају наши произвођачи су бројни захтјеви које велики трговачки ланци стављају пред њих уколико своје производе желе да пласирају преко тих ланаца.

Тако се домаћим произвођачима рачуни испостављају прије самог уласка у неки маркет. Сваки произвођач који жели свој производ да пласира преко неког трговачког центра мора да "искешира" одређену суму новца. Међутим, чак и кад то уради нико му не гарантује да ће његов производ да се и задржи на полицама тог центра, јер ће уколико не буде имао задовољавајућу продају он брзо бити елиминисан. Произвођачи се с правом питају због чега су онда плаћали тај улаз. То, свакако, није једини проблем са којим се суочавају при покушају пласмана својих производа. Акције, којима трговци покушавају да привуку потрошаче у своје маркете најчешће у потпуности иду преко леђа произвођача који, осим ниже цијене акцијског производа, у случају када се штампају каталози морају да плате и слику производа који се промовише. О роковима плаћања и њиховом (не)поштовању да и не говоримо.

Све то у незавидан положај ставља наше произвођаче и намеће потребу да се они заштите и макар ставе у исти положај са произвођачима из других земаља. Јавна је тајна да трговачки ланци који су у страном власништву, а којих код нас не мањка, радије продају робу из земаља из којих су њихови власници, док је нашим произвођачима остављено мало простора и много услова које морају да испуне.

Наравно, и сами домаћи произвођачи требало би да цијеном и квалитетом покушају да се наметну тржишту и на тај начин обезбиједе себи бољу позицију и у преговорима са трговцима. Јасно је да ће произвођачу који има барем један препознатљив производ бити много лакше да преговара са трговцима, него ономе који такав производ нема. Оно што свакако остаје као проблем јесте колико произвођача код нас, с обзиром на стање у привреди, може такав производ да направи и да се супротстави бројним страним лобијима и конкуренцији која долази са стране. Јасно је да сами, без помоћи државе, тешко могу много тога да направе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана