Уско грло правосуђа
Процес реформе правосуђа у БиХ под патронатом “међународних експерата” почео је давне 1998. године успостављањем Програма процјене судског система (ЈСАП).
Тај ЈСАП програм успоставио је Савјет безбједности УН са задатком да “прати и врши процјену судског система у БиХ у оквиру цјелокупног програма правосудне реформе”. Од 1998. до 2000. године као дио тог програма припремљено је тринаест извјештаја који су показали, гле чуда, да је потребно извршити реформу правосудног система у БиХ. Разлози за реформу, наведено је, су то што “судије не дјелују независно, да себе не сматрају независним и да друге институције не поступају према судијама у складу са принципом независности”.
Сљедећи “реформски” корак била је одлука, а кога би другог, него тадашњег високог представника Волфганга Петрича из марта 2001. године о формирању Независне правосудне комисије са задатком да “води и координира наставак реформе правосуђа у БиХ”.
У наставку интензивне реформе у периоду од 2001. до 2004. године прво су формирана три висока судска и тужилачка савјета и то на нивоу РС, ФБиХ и БиХ, основани су ентитетски центри за едукацију судија и тужилаца, формирани Суд и Тужилаштво БиХ, извршена реорганизација мреже судова и тужилаштава у цијелој БиХ и донесен низ пратећих закона. Најинтензивнија фаза реформе завршена је крајем марта 2004. године, када су практично престали да функционишу ВСТС РС и ВСТС ФБиХ иако суштински никада нису ни постојали осим на папиру, јер је њихове функције и званично у потпуности преузео ВСТС БиХ.
У међувремену, тачније од 2003. до 2006. године, упоредо са реорганизацијом мреже редовних судова извршена је и реформа дотадашњих судова за прекршаје. Тај процес завршен је тако што је укинуто 112 судова за прекршаје и припојени су редовним судовима у којима су формирана прекршајна одјељења. “Реформатори” ово сматрају једним од највећих успјеха реформе правосуђа у БиХ.
А колико је то успјех, најбоље показује званични податак да пред Општинским судом у Сарајеву стоје неријешена чак 966.744 комунална предмета. Истовремено, у највећем суду у Српској - Основном суду у Бањалуци тренутно се налази 26.411 неријешених комуналних предмета или скоро четрдесет пута мање него у Сарајеву.
То значи да Република Српска по том питању јесте бољи дио БиХ, тако да свакодневне оптужбе истих оних “експерата” који стоје и иза реформе правосуђа да “РС кочи напредак БиХ” падају у воду. Да будем прецизан, уско грло правосуђа није у Бањалуци, већ у Сарајеву. Тачка.
И да не заборавим, прије седам дана било је пуних девет година од доласка Кетрин Ештон у Бањалуку. Ко је рекао структурални дијалог?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
