Упитник над кодексом
Народна скупштина Републике Српске усвојила је у септембру 2017. године Кодекс понашања народних посланика у којем се јасно каже да је “циљ кодекса очување, афирмација и унапређивање угледа и достојанства народног посланика и јачање повјерења грађана у Народну скупштину РС”.
Кодексом је прецизно уређено шта народни трибуни и остали учесници скупштинских засједања не смију да раде, па је лакша повреда кодекса ако посланик није пословно одјевен или ако током сједнице прекида учеснике у расправи, док су теже повреде нарушавање реда у сали, коришћење увредљивих ријечи и израза, те омаловажавање или испољавање нетолерантности.
За спровођење и праћење кодекса надлежан је Етички одбор који чине три посланика владајућих и два опозиционих странака. Даље се каже да Етички одбор покреће поступак против оних који су прекршили кодекс искључиво након писане пријаве коју може да поднесе сваки посланик у року од 30 дана од учињене повреде кодекса. И ту се долази до суштинског питања које гласи: Да ли је могуће да Етички одбор никада није покренуо ниједан поступак због кршења кодекса?
Могуће је, а тај потврдан одговор оставља упитник изнад главе свакога ко је бар једном гледао сједницу НСРС, јер се нагледао сцена у којима посланици прекидају или добацују једни другима. А још ако се присјетимо октобра 2017. године или, прецизније, периода након само мјесец дана од усвајања кодекса, када су опозиционари са пиштаљкама нарушавали ред у сали?! Вјеровали или не, али чак ни тада није било посла за Етички одбор, јер нико никога није пријавио за кршење кодекса.
А зашто је то тако, поштено је признао шеф Клуба посланика најјаче владајуће странке Игор Жунић који је рекао да је у републичком парламенту “било и непримјереног облачења и ружних ријечи”, али да “нико од посланика не жели да испадне тужибаба”. Он је непријављивање непослушних Етичком одбору објаснио тиме што би се “они који заслужују да се против њих поднесу пријаве приказали као жртве, јер парламент доживљавају као ријалити и прилику да се промовишу”.
Ипак, још искренији од њега био је посланик СДС-а Недељко Гламочак који је потпуно отворено рекао: “Ако ћемо реално, скоро сви посланици заслужују да буду пријављени Етичком одбору, па вјероватно зато нико никога и не пријављује”.
И онда неко треба да се упита зашто све више људи говори: “Ма сви су они исти!”
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
