Уписне квоте
Вијест да готово нико од младих неће у зидаре и обућаре, иако по завршетку школовања лако могу пронаћи посао, већ радије бирају гимназије, па потом студиј права или економије, гдје маштају о државној служби, одавно је постала наша свакодневица.
Ни разне охрабрујуће анализе и обећане стипендије на дефицитарним студијима, попут математике и физике, нису донијеле неке веће позитивне помаке.
Млади се и даље масовно школују за биро, факултети не смањују уписне квоте, упркос подацима тржишта, послодавци незадовољни квалитетом радне снаге, тржиште које не препознаје дипломе по Болоњи и тако у круг. Тапкамо у мјесту. Додуше, ове године стигла су озбиљнија обећана од стручњака задужених за креирање уписних квота, али какве ће резултате донијети, сумираћемо и увјерити се тек када буду објављене коначне листе уписаних у школама и на факултетима.
Влада РС донијела је јуче одлуку о броју студената који могу бити уписани у академску 2016/17. годину на јавним високошколским установама, а Министарство просвјете и културе задужила да ограничи уписне квоте на свим приватним факултетима.
Ова "рампа" за прекобројне није се баш претјерано свидјела онима на приватним факултетима, али таква одлука и не треба бити нешто што ће им се свидјети, већ што ће донијети конкретне мјере и резултате.
Влада напокон мора подвући црту и прекинути да финансира јавне и подржава приватне факултете који школују будуће армије незапослених младих људи.
Ресорни министар би требало да уведе обавезну годину праксе на факултетима и стипендије за студенте дефицитарних занимања. Многи факултети би могли признати да школују добре теоретичаре, али лоше практичаре, чак и по цијени да промијене све професоре и уџбенике. И наравно, након тога, ђаци и будући бруцоши би морали рећи - нећу да будем правник, већ физичар или математичар, јер ме чека стипендија, добро опремљена лабораторија и пракса, а послије дипломирања - обезбијеђен посао и плата.
Све бисмо то требали и морали ако желимо зауставити школовање кадра за биро и све то већ одавно знамо, али питање је јесмо ли спремни напокон ријечи спровести у дјела.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
