Уписна шанса

Разлози и осјећања различита, али проблем исти за све.

Гдје и куда са тим папиром? Куда са дипломом, коју већ има на хиљаде младих, који, као армија, сваког мјесеца марширају ка заводима за запошљавање. На врата које фирме закуцати и гдје конкурисати, ако послодавцима нисте потребни?

Питања много, али касно постављених.

Уписна политика је заказала, млади су се без размишљања уписали на факултет, а о свом индексу почели да мисле тек када им више није био потребан - кад су дипломирали. Тако нам је било годинама.

Ипак, ове године се кренуло раније размишљати и планирати, што је за сваку похвалу. Децембар је, а не мај (када се обично о уписној политици копља ломе), а већ се креће са стручним расправама о креирању уписне политике за 2014/15. годину. То је промјена за коју се сви надамо да ће уродити плодом и да ће направити једну оштру реформу у уписној политици.

Гдје да се види рјешење? Свакако у смањењу уписних квота и јачању веза са привредом. Познато је да у примарни сектор, између осталог, спадају пољопривреда, у секундарни индустрија, у терцијарни трговина, квартарни медији и образовање. Гдје да тражимо шансу? На сваком мјесту помало, а нигдје превише.

Дефицитарна занимања треба афирмисати, али на прави начин, кроз веће стипендије и шансу за запослење послије завршеног студија, а суфицитарна занимања “замрзнути”.

Одговорност је на свима, од представника надлежних министарстава, привредника, стручне јавности, па до самих младих.

Да, и младих. Младих, који су још у школским клупама, али који ће у мају и јуну почети да разбијају главу гдје да се упишу, за који индекс да се боре. Младих, који морају већ сада детаљно да размисле за шта ће се школовати идуће четири године и чиме желе да се баве цијели свој живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.