Упис на факултете не обећава
Ако је судити према оној народној да се по јутру дан препознаје, нимало оптимистична академска година није пред нама. Првих дана, од када је почела предаја докумената на оба јавна универзитета у Републици Српској нису забиљежене гужве, а број пристиглих пријава на појединим факултетима може се избројати на прсте једне руке.
Нажалост, има и оних који ни таквом заинтересованошћу свршених средњошколаца не могу да се похвале, јер на њихове адресе још није стигла ниједна пријава. Судећи према првим информацијама из студентских служби Факултета политичких наука и Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањалуци, за новинаре и архитекте нико неће да се школује. Да ли ће уписне квоте на тим факултетима бити испуњене тешко је прогнозирати, јер је до краја првог уписног рока остало још неколико дана. Као и претходних година, на факултетима се уздају у другу, па и трећу шансу. Међутим, не треба заборавити да лани ни трећи уписни рок није био сламка спаса и да су на појединим факултетима и буџетска мјеста остала непопуњена.
Прича о уписној политици у Српској је годинама тема број један. Међутим, осим што се с времена на вријеме смање уписне квоте на појединим одсјецима, ништа значајније се није се промијенило. Факултети се скоро нимало нису прилагодили привреди, а предавања данас не разликују се много у односу на она од прије двије или три деценије. Све то младима шаље поруку да наука и знање и нису баш на цијени у овом нашем друштву.
Иако су љекар, стоматолог или инжењер одувијек била цијењена занимања, систем вриједности се посљедњих година толико промијенио да ни они који заврше ове факултете нису ријеткост на бироима за запошљавање. Чак и међу њима има оних који су узалуд студирали и чије дипломе годинама сакупљају прашину јер не могу да се запосле у струци. И то је ваљда један од разлога зашто амфитеатри остају празни, јер многи радије пакују кофере и одлазе у иностранство да раде тешке физичке послове, за вишеструко веће плате од овдашњих и заувијек одустају од идеје да постану академски грађани.
Занимљиво је да разни програми преквалификације као што је “ИТ преквалификација” који је почео прошле седмице, привлаче пажњу многих, а управо на тај програм пријавило се дупло више кандидата него што има мјеста. То је очигледан примјер како нова занимања, која су на цијени и код нас и у свијету плијене пажњу. Крајње је вријеме да они који кроје уписне политике схвате да у таква занимања треба улагати, да се образовни систем мора модернизовати и кренути у корак са развојем савременог друштва. Узалуд причамо о будућности ако нам на факултетима осване катанац, а нисмо далеко од тога.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
