Унутрашње сагоријевање
Када је прије петнаест година тадашњи високи представник Педи Ешдаун одлучио да смијени више од шездесет функционера Српске демократске странке, многи су сматрали да ће ова странка нестати са лица земље, те постати нешто што ће се само у књигама и новинским чланцима помињати.
Успјели су да преживе овај "високонапонски" удар, али је очигледно да од тада па до данас ова странка није успјела да се опорави.
Додатни ударац, и то жаргонски речено испод појаса, СДС је добио када се сазнало да је Ешдаун у састављању ове "црне листе" имао свесрдну помоћ појединих високопозиционираних кадрова ове странке, који су зарад ситних и личних интереса продали своје партијске колеге.
Слична је ситуација и данас. У СДС-у је дошло до унутарстраначких сукоба, који пријете да ову странку, али и њен кредибилитет, уздрмају до граница пуцања. И нису за то криви лоши изборни резултати. Постало је очигледно да у СДС-у већ годинама уназад постоје разне струје, регионалне подјеле, убачени елементи и кукавичја јаја. Али, и они уцијењени, који су зарад свог личног мира постали спремни да сарађују и са црним ђаволом, како су све донедавно називали своје политичке противнике из СНСД-а.
Вјеровали су и да ће постојећа владајућа коалиција у Српској сама пасти, попут куле у Вавилону. Да ће их група "Правда за Давида" срушити. Лоше процјене.
Све што је протеклих десетак дана услиједило било је само логичан слијед догађаја. Показало се, баш као и те 2004. године, да СДС-у нису потребни спољни непријатељи јер их већ доста имају у сопственим редовима.
У овој причи су се посебно истакли чланови добојског СДС-а, на челу са контроверзним Обреном Петровићем, који је још раније слао сигнале да се ради о човјеку без икаквих моралних, али и политичких скрупула. Њему уз раме је стао и Костадин Васић, који је своје политичко ухљебљење већ потражио у Стевандићевој Уједињеној Српској, али и Милован - Цицко Бјелица. Исти онај Бјелица који је својевремено због Ешдаунових санкција мјесецима чамио по затворским контејнерима СФОР-а.
Узроци оваквог стања у СДС-у могу се тражити и у сукобу Драгана Чавића и Младена Босића, који за десет година своје партијске владавине није успио ништа да уради.
Његова владавина се може сматрати готово безличном и погубном за ову некада најјачу политичку партију у Српској.
Све ово је довело до тога да СДС данас има више својих чланова у другим партијама него у својим редовима. Отишле су некадашње узданице - Драган Чавић, Ненад Стевандић, Огњен Тадић, Костадин Васић... Ко је сљедећи? Има ли овом краја? До појаве неког новог Месије, који би поново ујединио чланство и руководство ове странке, вјероватно нема.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
