Уништена имовина

Међу њима, додуше, има и оних који су се снашли и обезбиједили кров над главом, али они спадају у ред малобројнијих.

Већини расељених људи, ни готово 14 година послије потписивања Дејтонског мировног споразума, куће нису обновљене, а нису добили никакву надокнаду за уништену или оштећену имовину.

Нажалост, много је Срба који се и даље злопате потуцајући се од немила до недрага, а крај њихове агоније се не види.

Без сталног су запослења, живе као подстанари и једва састављају крај с крајем.

Једноставно, немају средстава за изградњу кућа и ревитализацију имања да би у завичају наставили силом прилика прекинути живот, а помоћи ниоткуда. На ред за обнову многи чекају годинама.

Многим расељеним куће нису уништене за вријеме рата, него након потписивања Дејтонског мировног споразума.

У колективним видовима алтернативног смјештаја данас живи 509 српских породица из ФБиХ, које су смјештене у 24 општине у РС.

Само у некадашњем Дому пензионера у Добоју живи око 130 таквих породица из готово свих дијелова ФБиХ и њихова судбина је неизвјесна.

Зато су неки од њих одлучили да до правде и онога што је њихово дођу путем суда.

Тужбе за надокнаду штете надлежним федералним судовима поднијеле су хиљаде породица које су избјегле из ФБиХ, али ни од тога, за сада, нема неке користи. Тужбе, наиме, годинама скупљају прашину у фиокама судова.

Међу тим људима су и браћа Бранко и Нестор Ристић из Гостовића код Завидовића, који су још 2004. године у Сарајеву тужили Министарство одбране БиХ и ФБиХ јер су им муџахедини потпуно уништили имање знатно послије завршетка рата - 2000. године.

Тако расељени годинама чекају само на то да добију оно што им припада - а то је да им буду обновљене куће, за чије уништење они нису одговорни или да добију праведну надокнаду.

По свему судећи, нажалост, то тако брзо неће дочекати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.