Уништавање или продаја
Уништавање вишка наоружања у БиХ неометано је настављено (на, како тврде званичници Министарства одбране и Оружаних снага БиХ, законит и транспарентан начин) иако јавности и надлежним институцијама још нису познати резултати истрага које су спроводиле правосудне институције о различитим малверзацијама које су вршене управо у том процесу.
Штавише, чак је донесена одлука да се оружје, муниција и војна опрема уништавају управо у "Претису" у ФБиХ, за који се везује највећи број злоупотреба. У том су предузећу, које је добило зелено свјетло за уништавање вишкова наоружања, годинама различито оружје и муниција, који су из ентитета одвожени као вишкови, умјесто да буду уништавани, фарбани и препакирани.
Послије тога, оружје је извожено на различите дестинације свијета као нови производ. Како се догодило да та фирма поново уништава оружје, нико није објаснио.
Није ни ту, међутим, крај нелогичностима и неправилностима. Не спорећи чињеницу да приоритет у цијелој овој ствари треба дати продаји (ако се нешто што је намијењено уништењу може продати), али отвара се питање гдје и коме иде новац остварен од те продаје када је приликом формирања заједничких ОС јасно договорено да средства добијена од вишкова треба да се дијеле по принципу 20 одсто Министарству одбране, а остатак ентитету из којег оружје, војна опрема и муниција долазе. Нема такође ни новца ни информација о судбини средстава која се добију делаборацијом тог истог оружја које се шаље на уништавање. Они који се само овлаш разумију у ту област тврде да средства ни у ком случају нису мала.
Очито је да од тих средстава немају никакве користи ни заједничка војска, ни Министарство, а о ентитетима да и не говоримо. Да није тако, држава данас за то исто министарство не би морала годишње да издваја невјероватних 370 милиона марака већ би у сваком случају у доброј мјери могло да се самофинансира.
Aко је судити по најавама SIPA и Тужилаштва БиХ, јавност би могла да добије одговоре о томе гдје и на који начин је завршио новац од "уништеног наоружања". Поред тога, и Република Српска, која је у заједничку војску унијела значајне капацитете и средства, коначно би морала да зна шта је с тим и да добије дио свог колача у цијелој тој причи о уништавању.
Не буде ли тога, БиХ и њене фабрике намјенске индустрије наставиће по старом. Прецизније, наставиће извоз под плаштом уништавања, пуниће џепове појединцима, а безбједносне и правосудне институције народ ће да забављају истрагама које трају годинама и обично не доведу до ваљаних резултата, оптужница и затвора. A тако више не може.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
