Унапређења војника

Ведрана Кулага Симић

Сваки почетак је тежак, али увијек улива дозу оптимизма и наде која људе тјера напријед да се још више труде, да буду бољи, да успију и да за исти напор добију признање које им и припада.

Да ли су овако размишљали и садашњи припадници Оружаних снага БиХ прије него што су то и постали?  Вјероватно да јесу, али жеље су једно, а могућности ипак нешто сасвим, сасвим друго. Посебно у земљи каква је БиХ.

Да је реалност заиста таква, неправедна и дискриминаторска, на својој кожи осјетили су припадници ОС БиХ из реда српског народа који, за разлику од својих колега Бошњака и Хрвата, могу само да сањају дан када ће бити унапријеђени и тако, јавно, похваљени за рад, труд, знање, упорност и остале способности које се у већини цивилизованих земља цијене.

На стотине припадника Оружаних снага БиХ вјероватно нису ни сањали шта ће их дочекати под окриљем Министарства одбране БиХ и да ће их дијелити на Србе, Хрвате, Бошњаке, остале...

Министарство одбране БиХ ове године, наиме, планира да унаприједи укупно 400 припадника ОС БиХ, од којих 274 Бошњака, 120 Хрвата и свега шест Срба.

Овакав несразмјер, по броју унапријеђених у редовима ОС БиХ, надлежни правдају попуњеношћу формацијских мјеста која су предвиђена за Србе, а може се чути да су крива и одређена законска рјешења, наравно, неусклађена.  Има ли смисла? Има ли иједна област у БиХ у којој сви имају иста права, без обзира на националну припадност?

Проблеми који су евидентни у редовима Оружаних снага БиХ, укључујући и оне који се односе на несташицу основних животних намирница и хигијенских средстава, морају бити ријешени.

Разлог је једноставан. Сви имају право да буду равноправни и да им припадне оно што су заслужили радом и трудом, било да су Срби, Хрвати или Бошњаци или остали.

Дискриминација се мора избрисати из редова Оружаних снага БиХ и свима дати иста шанса за бољу будућност, а не то право само љубоморно чувати за Бошњаке и нешто мало удијелити и Хрватима, а Србима дати непримјетне мрвице, ето, да и њих буде негдје.

Годишњи план унапређења официра, подофицира и војника показао је поново право лице једног дијела система ове земље. Док су Срби на маргинама, Бошњацима иде све на руку.

Aли, нико не може да забрани наду у боље и праведније сутра. И не смије, јер је једини пут којим мора да се иде пут правде и зато надајмо се да ће оваквој “реалности” ускоро доћи крај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана