Улагање у здравство

То је област у којој улагање има вишеструку корист и то за све сегменте друштва. Утицај људских ресурса на привредни раст и развој једне земље у савременим условима живота постаје пресудан па је тако здравље људи одлучујући фактор економског развоја. Што је потпуно и разумљиво, јер здрав човјек може обављати бројне физичке активности и бити у радном односу до средине седме деценије и тако доприносити друштвеној заједници.

Свјесна важности здравља својих грађана Република Српска је посљедњих година урадила много да здравствени систем, чија је “крвна слика” годинама била хаотична, коначно стане на зелену грану. Милиони марака су уложени у изградњу нових болница, адаптацију домова здравља, набавку нове опреме, специјализације љекара, нове процедуре лијечења, као и увођење савремених терапија. А будући да савремено доба са собом доноси болести за које доскора нисмо ни знали и које су често смртоносне, инвестирање у здравство мора бити настављено, јер је то процес који нема краја.

Добра вијест је да ће путем изљечења домаћег здравства Српска кренути и наредне године, бар ако је судити према финансијском плану Фонда здравственог осигурања за 2020. годину. За финансирање здравствене заштите у наредној години планирао је 566,68 милиона КМ, што је за око 11,7 милиона више у односу на ову годину која је на измаку. Највише новца, око 266 милиона, биће издвојено за болнице широм Српске, с обзиром на то да те здравствене установе носе највећи терет. А већа издвајања планирана су и за лијекове на рецепт, јер је опредјељење фонда, између осталог, увођење и финансирање нових лијекова.

Оно што је годинама горући проблем је чињеница да се здравствени систем Српске финансира искључиво од доприноса за здравствено осигурање, због чега у каси почесто недостаје новца. Иако су надлежни у фонду покретали иницијативе за додатне изворе финансирања, нажалост, оне нису наишле на одобравања политичара, који нам свакодневно кроје судбину. У земљама региона, па и у Европској унији, допунски извори учествују са око 20 одсто од укупних прихода обавезних здравствених осигурања, а најзаступљенији извор је додатно опорезивање производа штетних по здравље, као што су дуван и алкохол. Управни одбор Управе за индиректно опорезивање БиХ раније се успротивио идеји да дио прихода од порока иде за здравство, али сада, када је БиХ коначно добила нови Савјет министара, изналажење додатних прихода за лијечење грађана требало би да буде једна од тачака дневног реда. Повећањем акциза на дуван и алкохол и усмјеравањем у здравство пацијенти не би морали сами себи куповати лијекове приликом болничког лијечења, што се данас неријетко дешава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.