Уговори о дјелу

С обзиром на то да администрација БиХ броји више од 22.000 запослених, налажење посла који већ неко не ради постало је као тражење игле у пласту сијена.

Међутим, ни то није препрека да се гомилање службеника који ће радити оно за шта већ постоје систематизована радна мјеста настави.

Најлакши начин да се неко "убаци" у институције је потписивање уговора о дјелу. Руководиоци право склапања таквих уговора користе да би "својим", најчешће партијским колегама, обезбиједили да мало раде, а буду добро плаћени.

Ангажмани могу да буду дневни, вишедневни и вишемјесечни, па и вишегодишњи, а заједничко за све њих је да нису оправдани, осим у можда веома малом проценту.

Да не постоји оправданост за ангажовање људи мимо конкурса, а самом тим мимо икаквих услова показују и подаци које је Савјет министара БиХ доставио Парламенту БиХ.

Из ових података видљиво је да се уговором о дјелу ангажују стотине лица, а још поразнија је чињеница да се запошљавају чак и на административне послове које треба да обавља секретарица, попу примања и отпремање поште или уноса података у рачунар.

Поред тога, уговорима о дјелу одређене особе ангажоване су за, како наводе, анализе, предавања, обуке, на административним пословима за потребе запослених у Кабинету министра, те ИТ администратори, преводиоци…

Занимљиво је и да се уговором о дјелу ангажују сниматељи, монтажери, водитељи програма, извођачи и организатори културно-забавног програма, извршиоци вјерских обреда, што је у неку руку и оправдано, јер је ријеч о дневним потребама. Али, свакако би се и овај вид услуга могао обезбиједити кроз транспарентан јавни позив, јасне услове и склапање уговора о повременом ангажману.

То би свакако било по прописима, али не и по страначкој пракси. Наравно, назнака да ће та пракса бити промијењена нема на видику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.