Удружена крими група
Сучељавање са адаптацијом, туђа земља и језик, и све то зачињено са носталгијом и безуспјешним лутањем по швапским супермаркетима у потрази за гајбом “нектара” или неким нашим дневним новинама. До сад су наведени разлози били примарни за повратак у родну груду, често погнуте главе, још чешће празних џепова. Најновији хит на менију разлога за бијег из дијаспоре су разноразни марифетлуци и преваре иних газда који неће и не желе да испоштују оне који криве кичму далеко од рођене куће.
Све чешће чујемо приче о радницима у Словенији и Њемачкој који трбухом за крухом направе пуни круг. Прво бјеже одавде јер нема посла, па затим вани пристају на све понуђено, чак и кад се преко телефона договори превоз робе, а на лицу мјеста се заврши на гуљењу кромпира или чишћењу јавних тоалета. Да се инострано грбачење баш и не исплати сазнају тек кад им окасни плата, па им не преостаје ништа друго осим старог доброг “налијево круг” и повратка кући.
Додуше, преваре варирају. Од класичне “не дам паре јер ионако радиш на црно”, до софистициранијих превара и коришћења рупа у закону држава у којима су крими газде отвориле фирме. Једно такво искоришћавање радне снаге у Словенији је трајало пуних осам година, а полиција у Цељу израчунала је да су дебљи крај извукла укупно 423 радника, углавном из БиХ, Србије и Сјеверне Македоније. За тај период, оштећени су за, не баш тако минорних, 2,1 милиона евра.
Рецепт је писан по добро уходаном сценарију. Дође им тура радника из поменутих земаља, раде у једној фирми неко вријеме, а касније би их запослили у некој новој фиктивној компанији. За то вријеме радник беспоговорно клима главом, а у исто вријеме и кичмом јер су махом у питању грађевински или послови превоза. Група фиктивних директора, у даљем тексту удружена крими група, тако је ротирала јадне те исте раднике кроз 22 фирме, а у исто вријеме не плаћајући им зараде, доприносе за социјално осигурање, здравствено и пензионо, нити су плаћали порез и отпремнине. У питању су Словенци, чак и људи са наших простора који тамо живе, којима је држава вјеровала на ријеч и касно открила да им је брза зарада базирана на непријављивању радника кроз фирме које “трају” по неколико мјесеци.
Креатори удружене крими групе лако могу да се поистовијете са модерним робовласницима, јер су сви заједно тјерали људе да раде дупле дневнице по цијени једне, а да ни за њу нису плаћали пуни износ. Тако су им радници често морали да раде и по скандалозних 12 часова дневно.
Кривична пријава поднесена је против тројице чланова организоване крими групе, а прича се да је то само врх леденог бријега. Има ли вас још који би ринтали у туђини?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
