Ударац "Фамилији"

Према писању појединих западних медија, овај раст цијена злата је прије свега подстакнут очекивањима да ће америчка централна банка ФЕД ускоро смањити каматне стопе због наводног успоравања стопе инфлације у САД. ФЕД, међутим, није званично саопштио јасан став о каматним стопама, али инвеститори се већ кладе на њихово смањење. Ниже каматне стопе америчке централне банке би, према оцјенама западних аналитичара, повећале привлачност злата за улагаче.

То је, међутим, само једна страна приче. Овај раст би се прије могао објаснити одлуком кинеске централне банке, али и других свјетских банака да наставе са куповином овог племенитог метала, како би диверзификовале своје резерве и смањиле зависност од америчког долара, што уз напетост на Блиском истоку додатно подстиче раст цијена овог метала. Да се на финансијском тржишту дешавају озбиљни потреси, говори и податак да је Кина, у прва три мјесеца ове године продала добар дио америчких обвезница, у вриједности од 53 милијарде долара, најављујући да ће тај процес бити настављен. Ово је својеврсни одговор Пекинга на заоштравање америчког трговинског рата Вашингтона против ове земље, али и једног започетог и захукталог процеса дедоларизације, односно избацивања долара у међународној трговини. Кина и Русија су, примјера ради, недавно донијеле одлуку да у потпуности избаце долар у међусобној трговини.

Америка је иначе своју моћ изградила на зеленим новчаницама. У протеклих неколико деценија штампарија ФЕД-а је радила готово 24 сата дневно, а долар је био главно платежно средство у трговини нафтом. Они који су хтјели набавити "црно злато" прво је требало да купе доларе, папир вриједан пар центи, да би ту трговину и обавили. Међутим, глобална дешавања те настојање појединих земаља да се отргну од те досадашње хегемоније, пријете да угрозе финансијски систем САД. Ово бјежање од долара пријети да се створе огромне количине овог новца, које би се могле вратити на адресу испоручиоца, продавца. На наплату долази накарадна политика коју је до сада водио ФЕД, једина централна банка у свијету која се налази под контролом приватних корпорација. Амерички предсједник Вудров Вилсон је три године послије потписивања акта о оснивању Централне банке САД 1913. године изјавио: "Несрећан сам човјек. Ненамјерно сам уништио сопствену државу. Стање нације и све наше активности су у рукама неколико људи. Не постоји влада слободног мишљења и владавина већине, већ влада по вољи и интересу мале групе доминантних људи". Стотинак година касније на наплату је дошла једна таква политика и похлепа "Фамилије". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.