Убрзање
У БиХ су поново стигле обећавајуће поруке из Брисела. Поново је одјекнуло да би земља идуће године могла да добије кандидатски статус, али само ако настави да испуњава обавезе и на дјелу покаже да може бити далеко боље друштво.
Ово није први пут да се очекује и на крају и добије обећање да ћемо ступити на ту нову степеницу на путу ка пуноправном чланству у Европској унији, а које је још далеко од нас.
Превише обавеза је пред БиХ. Морамо посложити још много ствари у свом дворишту. Неке од њих су започете, додуше на папиру, као што је добијање, односно коначно усвајање Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина на коју смо недопустиво дуго чекали.
Ту је читав низ закона које је потребно ускладити са европским законодавством, спровести у дјело неколико пресуда из Европског суда за људска права у Стразбуру које захтијевају “отварање” Устава, чему се увијек у овом дијелу Европе приступа са опрезом на сам помен тога.
Наведено је само кап у мору онога што је пред овом земљом, у којој су сви сагласни да и БиХ треба и званично да буде дио Европе, што географски и јесте, а на том путу је потребно добро засукати рукаве и показати ту вољу и на терену јер превише каснимо.
Међутим, заостатак за другима који иду ка истом циљу није недостижан, ако се то истински жели, а сваки инат или сулуда жеља поново ће ставити велики знак “стоп” испред нас и поново ћемо чекати.
Од евентуалног таквог развоја ситуације неће превелике штете имати ЕУ и њене чланице, али ће по БиХ бити несагледиве. Каква год да је ова земља и колико год да је још запала у ратне рупе, мора да се тргне и да крене напријед.
Не треба само ради ЕУ да сређујемо међусобне односе и правила понашања. То они који су добили мандате у руке од народа морају да раде првенствено због људи који су им то омогућили. Њима дугују градњу бољег сутра за све, а не стално враћање на хирове из деведесетих година и оних каснијих које и данас, пречесто, покушавају да прогурају и користе у дневнополитичке сврхе.
Такве ствари увијек враћају два корака назад, чак и када направимо један напријед, и то се увијек види. Јер остајемо у блату из којег нам је потребно доста времена да изађемо.
БиХ је сложена земља у којој се, према важећим споразумима и актима, зна шта је у чијој надлежности. Задатке из Брисела смо добили поодавно, али се нисмо много потрудили да их ријешимо. Помака има, али обичном човјеку нису баш видљиви. И то је оно што недостаје. Џаба нам и формални статус кандидата ако ћемо и даље бити на зачељу свих важнијих љествица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
