Убачена бубица
Дан ослобођења Бањалуке у Другом свјетском рату прошао је у свечаној атмосфери, а у Банском двору потврђено је јединство Срба с обје стране Дрине. Међутим, није дуго требало да то приказано јединство буде враћено у свакодневне токове, јер се појавила нова бубица која је послужила као разлог за страначка трвења. Овај пут бубица је била права, не она у фигуративном смислу.
Та мала стварчица “озвучила” је и оголила бројне недостатке у политичком животу Балкана. Иако вјероватно никад није забиљежен случај прислушкивања бубицом која је била видљива баш свима, просто невјероватно дјелује чињеница да неко на састанак са највишим званичницима дође са справицом коју користи у сврху креирања медијских садржаја за своје званичне странице на друштвеним мрежама. Једноставно, неко је требало да објасни да се на такве састанке не иде са неколико волонтера који вас прате и снимају баш сваки ваш корак.
С друге стране, поражавајуће дјелују покушаји додворавања предсједнику Србије Александру Вучићу и вјештачко стварање нове афере која би се надовезала на ону у Србији, а чија мета је наводно био Вучић.
Појам прислушкивања се у посткомунистичким земљама користи исувише лако како би се од одређеног лидера направила жртва и само се намеће питање: “Шта раде државне службе кад годинама не могу да упрате најобичније прислушкивање?”. Немогуће је да имате причу о снажној и безбједној држави и причу о прислушкивању њеног предсједника. Просто, једно од тог двоје је лаж.
Елем, овом “афером” покушано је нешто што се никада у Републици Српској до сада није дешавало, а то је претварање свега у ријалити. Само је фалило још неколико емисија на више телевизија, неколико самопрозваних стручњака за безбједност и добили бисмо јефтину комерцијализацију политичког живота коју можемо да видимо у земљама окружења. А онда би се наметнуло питање: “Кад је то Беба Поповић стигао у РС и за кога ради?”.
Бубице, ове праве и оне фигуративне, честа су појава међу Србима и скоро да нема питања и важног догађаја који не прати једна бубица. Да ли убачена, вјештачки изазвана или нешто треће, није важно. Једноставно, те бубице сваку добру причу претворе у ријалити и потпуни нонсенс.
По сличном рецепту завршила је и прича о “нон-пејперу”, јер нико више не прича о његовој суштини, већ сви упиру прстом и слијепим тумарањем траже његовог креатора. И тако је скоро са сваком озбиљном темом. Због разноразних бубица данас немамо заједничку декларацију о заштити ћирилице, одбор за Доњу Градину не засједа, 30 година борци чекају споменик и слично... Те бубице и ситни детаљи су свако важно питање претворили у једнократну поњаву за остваривање тренутне користи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
