У свим салама стање редовно
Пандемија вируса корона само је званично, на неки начин, прогласила ванредну ситуацију и ванредно стање у БиХ јер је свима јасно да под овим дијелом неба готово ништа није онако како би, у нормалним срединама, требало да буде.
Вирус корона полако, на срећу свих, слаби и, надамо се, бесповратно одлази. Остаје жал за свима који нису успјели да се изборе са његовом снагом којом је за веома кратко вријеме блокирао читав свијет, те захвалност свима који су на овај или онај начин помогли да посљедице не буду далеко веће. И по здравље и по економију којој ће требати сада велика помоћ како би стала поново на ноге и како би се сачувало те отворило што више радних мјеста и плате наставиле обећавајући раст с краја прошле и почетка ове године.
Ипак, оне никада, барем када је ријеч о обичним радницима, неће успјети да премаше неколико хиљада марака, колико је мјесечно загарантовано онима које ти исти радници, својим гласовима, доведу у Парламент БиХ.
Надалеко познате и енормне плате, прије свих, посланика и делегата на том нивоу власти од почетка су заштићене да заштићеније не могу бити. У све се у овој и оваквој земљи, што би народ рекао, може “дарнути”, али никако у њихове платне листе јер су, ето, заштићене и Уставом.
Сви досадашњи, и озбиљнији и они мање озбиљни приједлози да буду смањена њихова примања пали су у воду прије него што су дошли на дневни ред. Увијек и изнова се могло чути да су потребна системска, а не парцијална и популистичка рјешења. И на томе се заустављало се, а њима је минимално 5.000 марака на рачуне стизало уредно сваког мјесеца. За њих нема кризе, минималца ни солидарности, а новац стиже и када мјесецима не кроче на своје радно мјесто.
Част оним изузецима који дио својих плата, у које се убрајају још бројне привилегије, издвајају као помоћ угроженима и неким другима, али велика већина посланика и делегата није заслужила ни марку да добије. Јер им се не зна ни боја гласа, али хиљадарке не питају за то.
То је одраз нашег друштва и сталног лавиринта ванредног стања из којег годинама не можемо да изађемо. Од дана када смо постали.
Надалеко важимо за сиромашну земљу, а на неким пољима се разбацујемо новцем као да га штампамо без икаквих ограничења. Парламент на нивоу БиХ, односно примања посланика и делегата су само врх леденог бријега јер доста тога у овој земљи је потребно поправити, пресложити и добро пазити коме дати глас на сваким наредним изборима.
Опасност од вируса корона још није прошла у потпуности. И даље треба да се придржавамо максимално мјера које издају надлежне институције. А оне важе за све. Нису маске резервисане за обичне смртнике, већ и за посланике ако им тако они стручнији од њих препоруче. Ђавола не треба изазивати, а ни било кога понижавати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
