У Шведску ил’ у НАТО?

Ипак, прва, рефлексна реакција с обје стране међуентитетске границе на вијест да је “БиХ добила зелено свјетло за Акциони план за чланство у НАТО-у” била је подозрење јер прост свијет чим чује “акциони план” одмах помисли на један од безброј до сада усвојених акционих планова које политичари с ових простора приказују као ко зна какво мудро слово, иако је обично ријеч о гомили лијепих и лијепо упакованих жеља које ријетко оду корак даље од мртвог слова на папиру.

Ко не мисли да је тако нека каже шта подразумијевају и да ли су реализовани, рецимо, Акциони план за коришћење обновљивих извора енергије или Акциони план за стратегију реформе јавне управе или Акциони план стратегије културне политике или Акциони план за реализацију реформске агенде или Акциони план о образовним потребама Рома или…

Руку на срце, овај за који је БиХ прије два дана добила зелено свјетло јесте много озбиљнији од набројаних акционих планова, али и подозрење које је изазвао у Републици Српској је озбиљније. И то подозрење је потпуно оправдано, као што је потпуно разуман и рационалан став Републике Српске да ће о овом питању пратити ставове Србије зато што не жели ни хипотетички да дође до ситуације да Срби са лијеве и десне стране Дрине буду једни против других. И коме и шта у таквом ставу није јасно?

Појашњења ради, МАП представља програм практичне подршке земљама за чланство у НАТО-у, а реформе укључују пет области, и то политичку и економску, одбрамбену и војну, финансијску, безбједносну и правна питања. Нажалост, нико од политичара не одговара на практична питања као што су каква су искуства Шведске или Швајцарске, чијем стандарду не шкоди то што нису у НАТО-у, а шта кажу у Румунији и Бугарској, у којима је просјечна плата мања него код нас, а те двије земље су већ деценију у Европској унији и НАТО-у?

А питајте обичне грађане БиХ гдје прије желе да заврше - у Шведској ил’ у НАТО-у?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.