У сусрет јубилеју

И данас још доста њених поглавља кроје странци, било из канцеларија које су на домаћим адресама или широм свијета, међу којима има и оних који се залажу и боре за очување тековине Дејтона, али и оних који би све изнова и без сагласности сва три конститутивна народа.

Сваке године, у дане када се ближи ова годишњица, из БиХ се може чути ко је и како до сада радио за БиХ, а ко је радио и ко још ради против ње. Ко је за изворни Дејтон, а ко нема ништа против да се настави рушење темеља које су започели управо странци - високи представници.

Ова година ће бити, како се чини, другачија само јер је ријеч о јубилеју, а све остало ће вјероватно бити исто.

Из Предсједништва БиХ већ је најављено да ће поводом овог важног датума бити потписана заједничка изјава сва три члана те институције у којој сједе два представника из ФБиХ и један из Српске. И то и треба да буде урађено, нема разлога да не буде урађено, али је питање шта ће осванути дан након јубилеја. Да ли ће тај документ или говор, како год га назвали, нестати и на сцену поново доћи неки једнострани покушаји рушења Дејтона, вратити се прича о његовој ревизији или нека трећа.

БиХ је, што је до сада поновљено милијарду пута, земља два ентитета и три конститутивна народа. И они су ти који треба да се питају. Помоћ странаца је пожељна, али помоћ, а не управљање овим или оним процесима.

С друге стране, међународно присуство у овом обиму јасно показује да још нисмо спремни да узмемо ствари у своје руке и сами себи кројимо планове за бољу и безбједнију будућност.

БиХ, ако постоји жеља да опстане и да се развија, треба договор три народа. Не може увијек један да се издиже изнад остала два и тражи све за себе.

Договор је кључ свега. Ако га има, има и рјешења, а има и рјешење ако нема договора и ако се јуре неки лични, а не општи интереси. Ова земља можда и има још једну шансу ако се окрене нови лист и крене гледати напријед, а не стално уназад у потрази за начином како доћи до онога што је испуштено у рату, јер такав поглед води само једном.

БиХ, односно сваки њен народ још броји ожиљке из рата и један од криваца за то је политика, која патњу и Дејтон користи углавном зарад политичких јефтиних поена и правосуђе, које својим нерадом томе даје вјетар у леђа.

Надајмо се да ћемо до и након јубилеја научити одређене лекције и дати све од себе да се и остваре у свакодневном животу, а не већ наредног јутра или дана заборавити све поруке мира, напретка и суживота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.