У срцу велика
Надживјела је прву, а на одличном је путу да буде дуговјечнија и од друге Југославије, а имајући у виду како су се границе на Балкану мијењале током протеклих вијекова, Републици Српској се мора одати признање на чврстини и достојанству.
У протеклих 29 година систем функционисања Српске организован је и учвршћен на начин да нико овдје не гријеши када је назива државом, иако као ентитет унутар БиХ нема баш све елементе државности. И то је свакако најважнија посљедица једине српске побједе у грађанском рату у бившој Југославији. Српска је, без обзира на силне унутрашње проблеме и политичке трзавице постала стабилан оквир за живот свих својих грађана.
У срцу велика.
Оно на чему сви заједно, почев од оних на најодговорнијим функцијама, преко опозиције, новинара, интелектуалаца и свих других слојева друштва морамо да радимо јесте јачање демократије, уважавање слободе говора, поштовање права слабијих и немоћних, прихватање другачијег мишљења и развијање осјећаја за критику и самокритику. Нису празнични дани вријеме за велике унутрашње сукобе, али то не значи да се након овогодишњег Божића и Дана Републике нећемо сви заједно вратити у редовне токове испуњене оптужбама, увредама, омаловажавањем...
И то је важно имати на уму јер држава ослабљена изнутра тешко ће се носити са изазовима који долазе споља.
А није да их нема. Чињеница да су у Сарајеву на улицама прослављали побједу Џоа Бајдена у Америци, колико год то бизарно и сулудо изгледало, довољно говори шта тамошње политичке и разне “невладине” елите очекују од промјена на челу најважније свјетске силе. Без обзира што су њихова надања за сада на дугом штапу, неозбиљно и неодговорно би било не обраћати пажњу на те нове америчке вјетрове. А није да таквог неозбиљног приступа нема и код нас, чак и када су на сцени голим оком много видљивије ствари. Потпуно је јасно да политички, вјерски и медијски естаблишмент у Сарајеву у тоталу има јединствен поглед на будућност ове земље. Под плаштом борбе за грађанску државу и против свих облика екстремизма или било чега што има примјесе националног, створен је ред “грађанских екстремиста”, самопрокламованих бораца против фашизма и других тоталитарних уређења, чији ставови су класично обиљежје управо тога против чега се наводно боре. А мета им је увијек иста - све што слути на јачање позиције Срба. И то не само у БиХ. Сиктање и халабука грађаноида због развоја догађаја у Црној Горив раскринкало их је до танчина. Ту комбинацију класичне антисрпске и увијене грађанске реторике која се свако мало претвара у политичке иницијативе које за циљ имају рушење принципа на којима је БиХ изграђена не виде само политички дилетанти. Или не желе да виде. И није ствар у томе да би у Српској требало да се угледају на Сарајево. Далеко било, јер тамошње јединство граничи са деструкцијом и слути на уништавање земље у коју се заклињу. Једноумље је погрешно, јединство пожељно.
Живјела Република Српска!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
