У се и у своје кљусе

Анита Јанковић-Речевић

Стара народна изрека: “Уздај се у се и у своје кљусе” ових дана, док се боримо са сићушним, али разорним вирусом, нарочито добија смисао, јер због затварања граница и отежане спољне трговине јасније увиђамо колико смо сами и да ослонац можемо тражити само у сопственим ресурсима.

Храна се у тој причи намеће као кључна, јер је основ за безбједност и опстанак становништва. Нажалост, савремени начин живота посљедњих деценију-двије утицао је да друштво у великој мјери изгуби свијест о важности хране. Прехрамбене намирнице посматрамо као робу којом се тргује, а не као суштински важне производе које значе живот.

Због таквог начина размишљања, које је готово па колективно, исељавања људи из села у градове, али и вишегодишњег немара државе када је ријеч о питању заштите домаће пољопривредне производње, дошли смо у ситуацију да на рафовима маркета купујемо махом храну која је произведене у далеким земљама истока и запада. Упркос томе што бијели лук савршено успијева код нас, једемо кинески, на трпезе сервирамо кромпир из Холандије, свињетину из Пољске и ко зна какво месо из Бразила. Сада када је пред нама магловита будућност, која дуго није била овако неизвјесна, вријеме је за коријените промјене поменутих навика. Ово несрећно вријеме идеална је прилика да промијенимо однос према домаћој пољопривреди, која је поред руда, енергије и шума најјачи потенцијал Републике Српске.

У глобалним кризним временима производња хране на локалном нивоу кључна је за опстанак становништва и пошто-пото мора избити у први план.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС већ је сачинило сет мјера чији је основни циљ омасовљење прољећне сјете. Око 9.000 малих домаћинстава добиће пакете сјемена и репроматеријала довољне да засију пола дунума земљишта на којем могу произвести довољно поврћа за четворочлану породицу. Велики произвођачи могу рачунати на регресирано гориво, повољне кредите и подстицаје по разним основама. Све те мјере кључне су за развој села, које у кризним ситуацијама, попут ове, представља спас за народ. Развијена села гаранција су бољег живота и то не само сељака већ и становника у градовима, јер имају прилику да једу домаће воће и поврће, који по квалитету и те како могу да парирају оном из Европе.

Док чекамо да клима ослаби вирус и да неко други ријеши наше проблеме, окренимо се око себе. Произведимо храну за сопствене потребе, а ако имамо могућности, учинимо то и за потребе шире заједнице. Ово можда јесте безазлен апел, али ће учинити да не будемо гладни ако економија и спољна трговину “пукну”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана